Алексеј Кочетков, политички аналитичар

ИНТЕРВЈУ: Дошло је вријеме да Русија са Србијом, Бјелорусијом и Црном Гором формира – савез држава

МОСКОВСКИ Политички аналитичар Алексеј Кочетков сигуран је да Русија треба да утврди свој спољнополитички успјех креирањем активне и ефикасне наднационалне структуре са својим најближим савезницима. Сасвим конкретно: да Русија, Бјелорусија, Србија и Црна Гора треба да формирају нову савезну државу.

Разговарао: Александар Чаленко

        • Многи посматрачи истичу да је у последње двије године Русија почела да води веома активну спољну политику: присаједињење Крима и фактичко присаједињење Донбаса, плус помоћ предсједнику Асаду у Сирији. Почели смо да остварујемо велики утицај на дешавања у Европи. Али, одмах слиједи друго питање: како утврдити све те успјехе, да Русија никада више не уступи, да их заувек сачува?

Прије свега, чини ми се да се промјена спољнополитичког курса Русије није десила прије двије године, већ 2008-ме. Прије двије године, тај курс је већ постао не само опипљив, већ се створила јасна свијест да је неповратан и дефинитиван, да повратка у проклете деведесете неће бити, током којих смо чак и без пријеке потребе издавали своју браћу, издавали своје интересе и повлачили се и тамо, гдје нам ништа није пријетило, одбацујући своје позицију без испаљеног метка.

У 2008. години смо показали да се земља промијенила, а 2014. године – да су те промјене коначне и да не подлијежу ревизији. А то, право говорећи, излуђује геополитичке непријатеље Русије у иностранству, и унутарполитичке – у самој Русији.

Мислим да, у суштини, имамо много природних геополитичких савезника широм свијета. Али, да одговарам директно на ваше питање: на Блиском Истоку наш савезник од краја Другог свјетског рата увијек су били секуларни арапски режими, прије свега баасистички режими, који су постојали у Египту, Сирији, у Ираку.

Али, поред Сирије, постоје и други региони у којима нас очекују, у којим се према нама историјски традиционално добро односе. То је Балкан. Тамо живи народ близак нама по духу, и по вјери, и по култури- српски народ.

У најкритичнијим тренуцима пружали смо Србима руку. Али, и они су нама помагали. У прољеће 1941. године, да Срби нису на себе примили њемачки ударац, за Совјетски Савез рат би почео већ маја 1941. године.

        • Имаш у виду преврат у Југославији, када је проњемачка владе замијењена…

… Просрпском. Да није било тог преврата, рат који би почео у мају, највјероватније би довео до…

        • Пада Москве?

У најмању руку, или до борби дуж Урала.

        • А каква је сада политичка ситуација у Србији? Који је однос проевропских и проруских Срба?

Према мишљењу већине српских политичких аналитичара, однос је следећи: 95% Срба – су отворени, доследни, убијеђени русофили, а 5% – су либерали-западњаци који су освојили власт у Србији, ослањајући се на инострану помоћ, на инострани притисак, који су практично уништили сву независну српску привреду. Они настављају да уништавају свој сопствени народ, потпуно лишавајући Србију сваког суверенитета и будућности, просто за новац продајући своју земљу и свој народ Бриселу и Вашингтону.

Детаљ са дочека руског предсједника у Београду

Стога, у дубини српског друштва сазријева огромно незадовољство тренутном владом, и сваки ударац који Руска Федерација наноси самољубљу Запада, Срби сматрају за личну побједу.

Путинова популарност и популарност Русије тамо је једноставно невјероватна.

Ако шетате Београдом, можете видети да се на сваком углу продају сувенири и мајице са натписом „Косово је Србија, Крим је Русија“, Путинови портрети, руске заставе, руске царске заставе, заставе Новоросије, заставе Доњецке Народне Републике, много симбола ДНР се може видјети. Људи ходају улицама са симболима Новоросије и Донбаса. Тамо их је више него у Москви.

Због тога, налазећи се у Београду, осјећате се као да сте у срцу Руског свијета, чак и више него у Москви или Санкт-Петербургу, или у Ростову-на-Дону.

Проблем је у томе, што политичку ситуацију у Србији контролишу тајне службе, које су с друге стране под контролом Американаца. Садашња влада је апсолутно антируска и антисрпска, та влада наравно разумије шта ће се десити, ако дође до промјене власти. Американци, такође, добро знају шта им пријети у случају промјене курса у Србији.

Стога природно они полажу максималне напоре како би уништили српско патриотско језгро, како им не би дозволили да се уједине, стално сукобљавајући једне политичаре са другима.

Политика „завади па владај“, коју Американци користе широм свијета, веома је присутна у Србији. Постоји сукобљавање у најразличитијим правцима.

Међутим, Срби ипак очекују од Русије неки сигнал, између осталог сигнал за акцију. Зато што практично сви у Србији схватају да Русија остаје последња нада да Србија очува свој суверенитет. И сада се све више и више, управо у српском језгру говори о потреби да се реанимира идеја стварања Савеза држава Русија-Белорусија-Србија.

Управо стварање ове државе омогућило би очување суверенитета Србије, обнову економије, при чему не на рачун руских пореских обвезника, већ кооперацијом. Срби производе оно што нам крајње недостаје после одласка турских произвођача пољопривредних производа са нашег тржиште.

Срби имају квалитетне производе, који нама веома недостају. Њихова цијена је прихватљива. И ова сарадња у оквиру ЕУ, Царинске уније, у оквиру наднационалног формирања државне заједнице, омогућила би не само преживљавање српске привреде, српске пољопривреде, већ и оживљавање индустрије, којом се одликовала бивша Југославија.

Сјећате ли се какву је популарност на просторима Совјетског Савеза уживали југословенска обућа? Сада Србија скоро да нема своју производњу обуће – до тога су довеле акције савремених српских либерала.

Зато, ако ми не пружимо руку овом народу, ми ћемо, наравно, преживјети, али са Србима се може десити да после једне или двије генерације, заједно са суверенитетом, прије или касније изгубе свој идентитет, њих ће једноставно протјерати, а у Србији ће их остати мањина.

        • То јест, спасити их може само савез држава са нама. Али, колико је ова идеја популарна у самој Србији? Да ли је тамо прихватљива?

Да, веома.

Године 1999. у Русији није било људи, који би у то вријеме доставили систем С-300 Београду, и тада ниједна гњида не би смјела ни да прелетети ваздушни простор Србије.

Историја те земље би онда била потпуно другачија. Данас, Русија по мом мишљењу има могућности да помогне Србима, штавише њима је та помоћ потребна. Ако ми српском народу пошаљемо одређени сигнал, добићемо одговор који ће показати колико им је она неопходна.

        • За Србе смо схватили. Али, да ли је Кремљ спреман за стварање савезне државе?

Знате, не могу процијенити на шта је Кремљ спреман, а на шта није. Чини ми се да Кремљ, односно руководство земље, за разлику од велике већине бирократског апарата, одлично разумије шта су најбољи интереси државе, посебно у спољној политици. Само за реализацију тих интереса неопходно је имати одговарајући државни апарат. Интереси руководства земље, чиновника и народа се морају поклапати. И ту у Русији поново настају проблеми. Дио власти, у складу са историјским традицијама, види своју корист одвојено од остатка народа, не тамо гдје је видимо ми.

Како ће се апарат понашати у случају Србије, које ће одлуке, као резултат тога, предузети Кремљ – тешко је рећи.

Сматрам да нам данас Бог даје још један допунски аргумент и инструмент у геополитичкој борби – у лику народа који мисли исто као и ми, који је доказао своју отпорност, своју чврстину и постојаност у праћењу сопствених циљева и националних интереса. Срби нису никада издавали савезнике, они сами се никада нису предавали. То се не дешава често. Срби су у својој историји, чак и у двадесетом вијеку имали периоде, када је српска војска била приморана да напусти земљу, али се она ипак враћала као побједник, а народ се одупирао до последњег.

Чак се ни Руси не могу похвалити таквим отпором, а већ да не говоримо о осталим словенским народима, који живе поред нас. И данас овај народ, упркос свим огромним притисцима изнутра и споља, и даље наставља да одржава утврђене и јасне принципе, и наставља да одржава вољу за супротстављањем. Сматрам да нам је овај народ једноставно неопходан као савезник.

        • Добро, али какву би корист имао батко Лукашенко од државне заједнице, па још и са Србима? Он ни са Русијом није баш вољан да развија Савез.

Србија њему одговара. Уосталом, Срби и Бјелоруси се такође веома воле, и они такође имају много тога заједничког: Бјелоруси су, као и Срби, партизански народ, отпоран, навикнут да се супротставља окупаторима, агресорима, који не трче испред свих да се уписују у СС батаљоне, и никада неће трчати. То је народ који је одлазио у шуму и тукао непријатеља са свим што му је пало под руку.

Срби су популарни у самој Бјелорусији, идеја о Савезу држава у Бјелорусији је такође тајно веома популарна, сама прича о руско-српском евентуалном савезу може учинити веома корисну ствар, јер ће Лукашенко престати да буде „вољена жена“, па може почети да се осјећа веома непријатно, када се Савезна држава буде правила не између два најповезанија и најближа и географски и по крви народа, већ између такође блиских по духу, али далеких географски, Русије и Србије.

Ово ће га такође подстаћи да се одмакне од уског прагматизма ка ширем, правилнијем, са становишта историјске логике и доследности.

        • Добро, претпоставимо да су све стране сагласне да је Савезна држава потребна. Онда се поставља питање: какви су први кораци који у том правцу морају бити направљени? И генерално – какву ће функцију имати таква Савезна држава?

Мислим да се у Србији – прије него што то постане могуће – морају десити значајне политичке промјене. На власт треба да дође, назовимо га тако, патриотски фронт.

        • И каква је ваша прогноза: када ће до тога доћи?

Једноставно није било предуслова. Србија као и сва пост-совјетска територија, налази се у продуженој фази распада, вјештачког распада. Са Србима су ствари још горе него што је било са свима нама. Ако је Совјетски Савез једноставно подијељен на одвојене совјетске републике, онда су Срби наставили да се дијеле и дијеле. Одломили су им Косово, покидали њихове везе са Црногорцима. Њима је било много теже.

Моћ и ауторитет Русије треба да тај распад зауставе. Срби треба да осјете да нису сами. Чим осјете да нису сами, они ће бити потпуно у стању да промијене ситуацију у своју корист. Они се морају једноставно ослободити прозападних либерала на власти, који руше и уништавају своју земљу, и промијенити спољнополитички и економски курс. И у таквом случају Русији ће бити одријешене руке да дјелује политичким методама. Можемо апсолутно закључити споразум за почетак о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи.

Можемо размјестити на територији Србије, на захтјев руководства Србије и српског народа, можда на референдуму, војну базу која би гарантовала суверенитет и неповредивост српске државности од стране било кога.

Следећи корак био би – стварање заједничког економског простора између наших земаља, улазак Србије у Царинску унију, усклађивање наших законских основа. То би био процес сличан оном који постојао у случају Бјелорусије.

        • Добро. А онда одједном патриотску коалицију на новим изборима смени непатриотска коалиција, која је оријентисана ка Западу?

У Србији је то немогуће, само треба схватити њихов менталитет. У Србији не може доћи на власт антируска влада. Једноставно раније је Србија била неинтересантна Русији и Русија није била за никакав контакт, једноставно смо заборавили на Србе, није било до њих.

Зато се тамо и десило то што се десило, зато су тамо и дошли на власт они људе који сада сопствену земљу уништавају. Али, чим Русији поново обрати пажњу на Србију, за прозападне либерале неће бити мјеста, а нови се не могу појавити.

        • Срби чак немају ни излаз на море. Како ћемо им доставити помоћ и наше С-400?

Овде се у питање укључује Црна Гора, у којој су САД једноставно купили дио политичке и пословне елите. Црногорци су проруски и просрпски народ. Тачније, то је дио српског народа. Чим објавимо своје интересе у том региону, чак не ни своје интересе већ да нећемо остављати наше на цједилу, а Срби и Црногорци за нас јесу наши, тамо ће ствари почети да се кардинално мијењају. Не може гомила ниткова натјерати велики народ да ради не само на своју штету, већ да се бави константним самоуништењем.

Превео: Срђан Ђорђевић
Принцип/Факти

Један коментар

  1. Србија ИМА излаз на море мада не директан. Дунав је међународни пловни пут који се сасвим згодно завршава баш у Црном мору.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*