Александар Вучић у тренутку задовољства

Има ли разлога за задовољство због споразума о ЗСО?

Двије и по године од потписивања Првог бриселског споразума који предвиђа формирање Заједнице српских општина и сијасет ћорсокака на ову тему, делегације Београда и Приштине коначно су постигле договор о ЗСО. Премијер Србије, Александар Вучић, истакао је да ријеч о успостављању механизма који представља гаранцију заштите права, економског и свеукупног јачања српског народа, да ће Заједница имати широка овлашћења, своју заставу, предсједника, скупштину, те да је овим споразумом уклоњена могућност арбитрарног утицаја Приштине на њен рад. Уз то, рекао је премијер Србије, уклоњена је последња препрека на путу ка ЕУ.

Директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић спортским жаргоном саопштио је после састанка да је у Бриселу Србија је побиједила са 5:0!

Очекивано, представници делегације Приштине тврде да ЗСО неће имати извршна овлашћења, односно да је ријеч о савјетодавном тијелу које ће помагати општине са српском већином, а никако о нечему што би могло да подсјећа на устројство Републике Српске. Десничарско опозиционо Самоопредјељење најавило је да ће блокирати све институције и организовати жестоке демонстрације уколико власт у Приштини покуша да легализује ЗСО.

У Бриселу су потписани и споразуми о енергетици, телекомуникацијама и мосту на Ибру у Косовској Митровици. И ти споразуми предмет су другачијих тумачења Београда и Приштине.

Слободан Самарџић
Слободан Самарџић

Дио опозиције у Београду сматра да је Србија „легализовала одвајање Косова од Србије“, а предсједник Државотворног покрета Србије Слободан Самарџић и бивши министар за Косово и Метохију оцјењује да је премијер Вучић „у једном дану потписао четири споразума са сецесионистичком Владом Косова“.

Уз све ово, извјесно је да пут до оснивања ЗСО није у завршници. А да ли српски тим има разлога за славље и јесу ли грађани сјеверног дијела Косовске Митровице џабе славили бриселски потпис, видјеће се тек када се објави статут Заједнице и како ће се према њој поставити влада у Приштини која би требало уредбом да препозна ЗСО, као и од реакције косовског Уставног суда.

Александар Ђикић, предсједник Српског националног форума и професор Универзитета у Приштини, оцјењује да је овај договор Београда и Приштине „резултат вишегодишњег притиска међународне заједнице западних земаља на српске власти да се одрекну суверенитета“.

„Пут до имплементације договореног неће бити кратак. Ако се и стигне до краја тог пута, нисам оптимиста да ће Срби на Косову бити задовољни. Бојим се да се интеграција не претвори у асимилацију. Страх ме је да ће неко зарад форме жртвовати суштину. Ако већ није“, каже Жељко Тврдишић, главни и одговорни уредник Радија Контакт плус у Косовској Митровици.

„Одрицање суверенитета је највећа мана овог договора, уз сијасет мањих. Када је реч о предностима, остаје да се види да ли ће се и шта „избунарити“. И коначно, врло битна ствар која брине Србе јесте ко ће руководити том асоцијацијом. Ако се кадровски буде устројила тако да буде само продужена рука политичких центара моћи из Београда ради остваривања страначких и политичких циљева и кадрирања, онда ће пораз бити још и тежи“ – истиче Ђикић.

Он подвлачи да Срби с Косова и Метохије једину шансу и подршку виде у држави Србији, те да разумију да без Србије њима опстанка нема.

Себастијан Курц, министар иностраних послова Аустрије
Себастијан Курц, министар иностраних послова Аустрије

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц оцијенио је да су договором у Бриселу отклоњене све препреке и да више ништа не стоји на путу отварања првих поглавља ЕУ са Србијом. Он је истакао да су споразуми постигнути у дијалогу Београда и Приштине од суштинског значаја.

„Они су били неопходни за приближавање ЕУ и доносе стабилност цијелом региону западног Балкана“ – истакао је Курц, који је посебно честитао премијеру Србије Александру Вучићу оцијенивши да је „још једном доказао да је велики државник који стратешки гледа на будућност“.

„Зато, никакве сценске манифестације попут вожњи и трубљења сјеверним дијелом Косовске Митровице не могу умањити горак укус након вијести из Брисела“ – додаје он.

Душко Челић, некадашњи члан преговарачког тима за преговоре у Бечу, сматра да је „главна слабост споразума о ЗСО што функционише по правним прописима тзв. републике Косово“.

„Везе с Београдом могу бити финансијске, али ЗСО није законодавна, ни уставна категорија у Републици Србији. Она ће постати „уставна категорија“ у тзв. Републици Косово. Када је реч о надлежностима, чини ми се да је ствар одложена до доношења статута и мислим да ту неће бити ни мање ни више од онога што већ сада имају општине у косовском систему. Ако је Београд већ направио такав уступак, онда је било логично да захтева да заједница има овлашћења која би помогла да Срби поново буду одржива заједница. А како се из текста до сада објављеног могло видети, све је сада у рукама Приштине, и обим и надлежности“ – каже Челић.

Душко Челић прогнозира и да овај споразум за власт у Београду представља „купљено време и улазницу за отварање поглавља са ЕУ“, али „да би могло да се догоди да Брисел прво отвори поглавље 35, које је опет везано за питање КиМ“.

„Пут до имплементације договореног неће бити кратак. Ако се и стигне до краја тог пута, нисам оптимиста да ће Срби на Косову бити задовољни“ – истиче Челић.

Споразумом је омогућено да се ЗСО финансира из буџета Србије, а како се наводи, заступаће интересе свих српских општина и српског становништва КиМ, не само на Косову, већ и у иностранству. Имаће Скупштину која ће донијети Статут, усвајати све његове измјене и доносити све неопходне административне одлуке.

ЗСО ће имати предсједника који ће је представљати не само пред покрајинским институцијама, већ и у иностранству. Савјет ЗСО чиниће 30 чланова из редова најистакнутијих политичких представника српског народа и СПЦ на КиМ, а Вијеће ће уз помоћ администрације Заједнице бити надлежно за успјешну реализацију свакодневних послова. Запослени у администрацији Заједнице уживаће статус запослених у другим јавним институцијама, а Заједница ће бити изузета од опорезивања и других сличних намета, као и од наплате царина на добра која набавља у циљу свог функционисања.

Вести/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*