Бил Клинтон, ратни зликовац у бази америчке авијације у Њемачкој за вријеме агресије

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 7. април 1999. године (15.дан)

Бомбардован је центар Приштине. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 4 лица, а 8 је задобило тешке тјелесне повреде. Бомбардовано је и село Девет Југовића, са 10 пројектила бомбардованa je Грачаница. У Новом Саду је бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. И у Сомбору је бомбардован „Нафтагас“, као и села Чонтла и Кљаићево у околини. У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.

У Нишу је бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила двије бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини Нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.

Манипулација тзв. Операцијом потковица

Њемачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом „Операција потковица“ који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала њемачкој влади прије почетка агресије на СРЈ.

Суштински, документ који је бугарска обавјештајна служба назвала „Операција потковица“, производ је „анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавјештајни аналитичари“. Документ је наводно настао на основу извјештаја тзв. Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима Косова и Метохије, што је бугарске аналитичаре и навело на назив „потковица“.

Бугарске налазе је анализирала и њемачка обавњештајна служба БНД, која је извијестила њемачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да „нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК“. Истовремено, њемачки обавјештајци су оцијенили да ће ОВК покушати опробаном методом „удари и бјежи“ да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избјеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.

Упркос јасним упозорењима њемачких обавјештајаца да не постоје докази да је документ „Операција потковица“ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнио документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СРЈ после двије недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнио документ којим је настојао да оправда наставак агресије.

„Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбједности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези.“ – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд љета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о „Операцији потковица“.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*