Илустрација

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 6. мај 1999. године (44.дан)

Срушен је жељезнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт.

Бомбардовано је насеље Детелинара у Новом Саду, повријеђено преко 40 људи.

Представници НАТО у Бриселу су најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савјета безбједности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако „јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага“.

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ.

Усвојеним принципима се захтјева:

1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно провјерити,

2) повлачење свих војних и паравојних снага са Косова и Метохије,

3) међународно безбједносно и цивилно присуство на Косову и Метохији уз мандат УН које би омогућило безбједни повратак избјеглица и

4) преговори о остваривању аутономног статуса за Косово и Метохију, уз очување територијалног интегритета СРЈ.

Принципи проистичу из захтјева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Њемачки канцелар Герхард Шредер и амерички предсједник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију. Руски предсједник Борис Јељцин је оцијенио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успио да приближи ставове НАТО-а и предсједника СРЈ Слободана Милошевића. Комесар УН за избјеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбјеђивати повратак избјеглица на Косово и Метохију.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички предсједник Бил Клинтон изјавио током посјете Њемачкој да се предсједник СРЈ Слободан Милошевић можда „приближава“ прихватању захтјева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе. Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на Косово и Метохију треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.

Битка на Кошарама

Војска Југославије је кренула у контранапад на позиције ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузела још 9. априла. Услиједила је крвава битка са великим губицима са обје стране али Војска Југославије није заузела Раша Кошарес.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*