Насеље у Сурдулици сравњено са земљом НАТО бомбама 1999.године

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 31. мај 1999. године (69.дан)

Авијација НАТО бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избјеглицама. Погинуло је 20 људи.

У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће. Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном дијелу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру „Звездара“ је амбулантно збринуто осам грађана који су посјечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице.

У поновљеном нападу на подручје Београда, гађани су на далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован Рипањ.

Гађано је разводно постројење термоелектране „Никола Тесла А“ у Обреновцу. Испаљено је пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме. У бомбардовању православног гробља у Приштини оштећено је преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела.

Трећи пут од почетка агресије, бомбардована су постројења за снабдијевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада. Бомбардована је и Рафинерија уља на Панчевачком путу.

Представник ЕУ за Југославију, фински предсједник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна. Изјаснивши се против „претјераног оптимизма“, он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донијети заједничку понуду. Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак „врло јаких“ снага безбједности, са језгром сачињеним од војника из „кључних земаља НАТО и Русије“. Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао „снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага“. Према његовим ријечима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*