Бомбардована Ћуприја 1999.године у злочиначкој НАТО агресији

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 3. јун 1999. године (72.дан)

Авијација НАТО је извршила више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима. У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије. Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко ријеке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто вријеме са два пројектила је гађан и жељезнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд. Бомбардовано је складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.

Предсједник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донијели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.

Текст плана који су донијели Ахтисари и Черномирдин

Да би се кренуло према решењу кризе, треба да буде постигнут споразум о следећим приниципима:

1. Тренутно и провјерљиво окончање насиља и репресије на КиМ.

2. Провјерљиво повлачење са КиМ свих војних, полицијских и паравојних снага према брзом временском распореду.

3. Распоређивање на КиМ под окриљем УН, ефикасних међународних цивилних и безбједносних контингената, која ће дјеловати као што то може да буде одлучено на основу главе 7. Повеље УН и способних да гарантују испуњење заједничких циљева.

4. Међународно безбједносно присуство, уз суштинско учешће НАТО, мора бити распоређено под уједињеном командом и контролом и овлашћено да успостави безбједно окружење за цијело становништво на КиМ и да олакша безбједан повратак свих расељених лица и избјеглица својим домовима.

5. Установљавање привремене администрације за КиМ, као дијела међународног цивилног присуства, о којој ће одлучити Савјет безбједности УН, под којим ће народ КиМ моћи да ужива суштинску аутономију унутар СРЈ. Привремена администрација ради обезбјеђења прелазне управе, за вријеме док се успоставља и надгледа развој услова за миран и нормалан живот за све становнике КиМ.

6. Након повлачења, једном договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати ради обављања следећих дужности:

– веза са међународном цивилном мисијом и међународним безбједносним присуством,

– обиљежавање и чишћење минских поља,

– одржавање присуства на мјестима српске баштине,

– одржавање присуства на кључним граничним прелазима.

7. Безбједан и слободан повратак свих избјеглица и расељених лица под надгледањем УНХЦР и неометан приступ хуманитарних организација КиМ.

8. Политички процес усмјерен према постизању привременог политичког оквирног споразума којим се обезбјеђује суштинска самоуправа за КиМ, уз пуно узимање у обзир споразума из Рамбујеа и принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ и других држава у региону, као и демилитаризација ОВК. Преговори између страна око решења не би смјели да одложе или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватан приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. То ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу уз широко међународно учешће ради даљег унапређивања демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Прекид војних активности ће захтијевати прихватање горе изложених принципа, уз истовремену сагласност са другим петходно идентификованим тражењем елемената који се прецизирају у доњој фусности. Затим ће бити брзо закључен Војно-технички споразум којим ће, између осталог, бити прецизирани додатни модалитети, укључујући и улогу и функције југословенског/српског особља на КиМ.

Повлачење

– Поступак повлачења, укључујући и фазни, детаљан временски редослед, као и обиљежавање тампон зоне у Србији, иза које ће се снаге повући.

Особље које се враћа

– опрема за особље које се враћа
– дјелокруг њихових функционалних одговорности
– временски распоред њиховог повратка
– одређивање географских зона њиховог дјеловања
– правила која руководе њихов однос са међународним безбједносним присуством и међународном цивилном мисијом.

Текст садржи фусноту која гласи:

– Убрзан и прецизан временски распоред за повлачење који значи, нпр. седам дана за окончање повлачења, извлачење наоружања ПВО ван зоне међусобне сигурности од 25 километара, у року од 48 сати.

– Повратак особља ради обављања четири горе неведене функције биће извршен уз синхронизацију међународног безбједносног присуства биће ограничен на мали договорени број (стотине, а не хиљаде).

– Суспензија војних дејстава ће се догодити након отпочињања повлачења, које се може провјерити.

– Расправа о војно-техничком споразуму и његово постизање неће продужити претходно утврђено вријеме за повлачење.

Скупштина Србије прихватила план, радикали против

Скупштина Србије прихватила је предлог који су донијели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*