Порушени Алексинац у звијерском бомбардовању НАТО пакта

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 28. мај 1999. године (66.дан)

Најмање троје људи је погинуло, а више је рањено у нападу на Алексинац. Срушено је 10 кућа до темеља, а око 30 је оштећено. Потпуно је уништен телекомуникациони релеј на Запучју код Ужица. Поново је бомбардована електро-мрежа у Србији на подручју Београда, Ниша, Алексинца, Пирота, Владичиног Хана и неколико градова на Косову и Метохији. Бомбардована индустријска зона у сјеверозападном дијелу Ниша. У рејону Пирота бомбардовано насеље „Танаско Рајић“ у југоисточном дијелу града, викенд-насеље „Свети Јован“ и Црни врх на Старој Планини. Гађан мост на Јужној Морави у Владичином Хану.

Војни команданти НАТО су добили политички пристанак да нападају и цивилне телефонске и компјутерске мреже у Југославији како би се пресјекла комуникација између Београда и југословенских снага безбједности на КиМ. План НАТО је био да се пресијеку главни телефонски системи, направи хаос у компјутерском систему и систему мобилне телефоније.

Специјални изасланик руског предсједника Виктор Черномирдин је допутовао у Београд. После краће изјаве новинарима на сурчинском аеродрому одмах је отишао на разговор са југословенским предсједником Слободаном Милошевићем. „Резултат је требало да долети данас са мном“, рекао је Черномирдин, мислећи на Ахтисарија који је требало такође да допутује у Београд. Он је објаснио да Ахтисари није дошао у Београд због одлуке Хашког трибунала да подигне оптужницу против Слободана Милошевића, али је изразио наду да ће заједно са њим ипак доћи у Београд после још једне рунде трипартитних разговора (Талбот-Ахтисари-Черномирдин) у Москви.

Jедан од основних циљева посјете специјалног изасланика руског предсједника Виктора Черномирдина Београду било је разјашањавање позиције југословенског руководства о размијештању међународних снага на КиМ.

Руска позиција у вези с овим питањем је била да снаге СРЈ не треба да буду потпуно повучене са КиМ, већ само смањене до одређеног нивоа, јер међународне снаге неће моћи да дјелују у безбједносном вакууму. Русија је предлагала и да команду над међународним контигентом преузме једна од неутралних држава, рецимо Финска, док су САД упорно тражиле да команду има НАТО. САД су Русији предлагале да командант руског контигента преузме и улогу замјеника командата међународних снага на КиМ. Руски војно-дипломатски кругови су истицали да је Русија спремна да у мировној операцији на КиМ учествује са 10.000 војника.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*