Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 27. март 1999. године (4.дан)

Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени крстарећим ракетама и борбеним авионима „стелт“. Руски предсједник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском предсједнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО. Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СРЈ, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мјере које треба да предузме руководство Русије.

Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СРЈ учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на цијелој територији СРЈ. У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана. Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему ВЈ на КиМ. Предсједник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ „одлучни у ријешености да ни по коју цијену не дозволе непријатељима да окупирају земљу“. Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтјеве Запада. Инострани новинари протјерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.

ПВО оборила амерички авион Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци

Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића

На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.

Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: „Дани, овај иде на нас“! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио „Антена“ – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: „Прекини тражење-еквивалент“! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:“Прекини тражење-еквивалент“!

Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: „Дај га, дај га, имам га“! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.

„Циљ уништи, метод т/т, лансирај!“, командовао је Дани. Потмула експлозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: „Скидај високи“! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.

После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи. На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*