НАТО авиони на српском небу 1999. године

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 27. мај 1999. године (65.дан)

Авијација НАТО је 65. дана извршила највећи број полијетања од почетка агресије – 741. У нападима је учествовало 308 авиона.

Дејана (5) и Стефан Павловић (8) и 29-годишња Биљана Момчиловић погинули су у бомбардовању Раље. У исто вријеме гађана су подручја приградских насеља Макиш и Остружница, као и рејон Бубањ потока. Бомбардовани су телевизијски и поштански релеј на брду Забучје код Ужица. Испаљено више од 10 пројектила на фарму пољопривредног добра „Добричево“ код Ћуприје.

У најжешћем нападу на Куршумлију, највише бомбардовано приградско насеље Марковићи. Троје људи је погунуло, а двоје рањено у бомбардовању села Ђелекаре и Горња Будрига у општини Косовска Витина. Са два пројектила гађан је магацин ТП „Грмија“ у мјесту Лебане.

Тужилац Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији, Луиз Арбур, саопштила је да је подигла оптужнице против предсједника СРЈ Слободана Милошевића, предсједника Србије Милана Милутиновића, потпредсједника савезне владе Николе Шаиновића, Министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића и начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Драгољуба Ојданића. Арбур је додала да је за оптуженима расписана међународна потјерница и „апеловала да се сами предају Трибуналу“. Одлука Трибунала да подигне оптужницу против шефа државе и у завршници мировних преговора о Косову и Метохији, оцијењена је у првим диломатским реаговањима као политички потез, чији је циљ минирање мировног процеса.

Западне земље и специјализоване свјетске финансијске институције почеле су у Бону разговоре о зачетку својеврсног Маршаловог плана за обнову југоисточне Европе, након окончања агресије на СРЈ. Шеф њемачке дипломатије Јошка Фишер позвао је представнике тридесетак земаља и свјетских организација да раде на „амбициозном пројекту за унапређење демократије и економског развоја на Балкану“. Поред земаља Европске уније, на састанку су и представници НАТО, ОЕБС, Организације за економску сарадњу и развој, Европске банке за реконструкцију и развој, Европске инвестиционе банке, Свјетске банке, Међународног монетарног фонда, Јапана и Канаде.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*