Илустрација

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 22. мај 1999. године (60.дан)

Са 18 пројектила је гађано насеље Баир, у општини Косовска Митровица, у коме искључиво живи албанско становништво. Бомбардована је термоелектрана Колубара. У нападу је повријеђено 11 људи од тога један теже, а међу повријеђенима је и један ватрогасац. Гађана су иста мјеста на која је у претходна три напада дејстовавано графитним бомбама, погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини.

Бачене су двије бомбе са специјалним материјалима на постројење Есеровина код Бајине Баште, које је повезано са хидроелектраном „Бајина Башта“ у Перућцу. Због овог напада дошло је до прекида напајања струјом читавог тог подручја, а нестало је и воде. У нападу на Шабац погођена је зграда СО Шабац, Управа прихода, Републичка финансијска инспекција, као и службе општинског органа за прекршаје и катастар. У потпуности је уништен и магацински простор предузећа „Агрокоп“.

Гађани су објекти ЕПС у општини Пожаревац. Услед напада испао је електро-енергетски систем и нестала је електрична енергија у Пожаревцу, Великом Градишту, Кучеву, Колубарици и Смедереву. Бомбардован мост на Бегеју код Банатског Двора у општини Житиште који се налази на магистралном путу Зрењанин – Српска Црња – Темишвар. Поново је бомбардован Рударско-топионичарски басен „Бор“, а главна мета је била трафо-станица. Бомбардовано је шире подручје Суботице. Мета тог напада била је хидрометеоролошка станица и средњоталасни предајник Радио Суботице на Палићу. Бомбардован ТВ-торањ на Иришком венцу. Поново је бомбардована индустријска зона у Сомбору, а главна мета напада је било складиште „Нафтагас промета“.

Од почетка НАТО напада на СР Југославију убијено је више од 1.200 цивила, међу којима је 30 одсто дјеце, која имају своје име, презиме, родитеље, другове, рекла је председник Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и унапређење положаја жена Маргит Савовић. Савовић је нагласила да су дјеца највише погођена ратом и да од 5.000 цивила, колико је до сада рањено, она чине 40 процената. Истичући да три милиона дјеце у СРЈ, која немају миран сан ни право на одмор, живе под стресом и у страху да ће постати „колатерална грешка“, Савовић је рекла да ће последице таквог начина живота бити видљиве и после рата. Говорећи о здравственим последицама, Савовић је навела да се после рата очекује смањење наталитета, погоршање имунолошког система, раст малигних поремећаја, повећање броја инвалидне и дјеце без родитељског старања и са поремећајима у понашању, као и раст малољетничке деликвенције и озбиљних менталних поремећаја.

После разговора са генералним секретаром Уједињених нација Кофијем Ананом у Харпсунду, у љетњој резиденцији шведског премијера, Ахтисари је рекао да „разматра одлазак у Београд“.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*