Рушевине болнице "Драгиша Мишовић" у Београду после НАТО злочиначког бомбардовања

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 20. мај 1999. године (58.дан)

У нападу на Београд, директним поготком је уништена зграда неурологије Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић“. Погинула су три пацијента, док је десетак рањено. Од силовитих детонације оштећена је зграда „Дечије клинике“ и „Гинеколошко-акушерске клинике“, бараке ГП „Партизански пут“, као и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

Са 18 пројектила је гађан репетитор на планини Цер. Бомбардовано „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора. Погођена је и метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице. Бомбардован са три пројектила мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин-Темишвар, код Банатског Двора.

Британска агенција Ројтерс пренијела је најважније дијелове плана за решење тзв. косовске кризе о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русије.

Према британским изворима, кључне тачке тог плана су:

  • примјена плана ће почети тек онда када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савјета безбједности Уједињених нација којом се осуђује насиље и окончава сукоб;
  • обустава ваздушних удара НАТО када „Београд оконча насиље на Косову и почне видљиво повлачење“ својих снага;
  • седмодневна пауза у ваздушној кампањи како би се омогућило потпуно повлачење;
  • могућ повратак „малог“ броја српских снага да штите српске споменике и „веома ограничено присуство на већим граничним прелазима“;
  • истовремена суспензија офанзивних акција Ослободилачке војске Косова;
  • размјештање међународних безбједносних снага чим то буде могуће после суспензије ваздушне кампање, са војним и цивилним задацима. Њихов циљ би био да спријече обнављање непријатељстава, одрже прекид ватре, успоставе безбједно окружење за повратак избјеглица и почну уклањање мина. На цивилном плану, снаге ће почети да организују привремене институције и евентуално надгледају преношење одговорности на локалне администрације;
  • хитна и комплетна истрага злодјела, укључујући пуну сарадњу са судом за ратне злочине;
  • успостављање нове полицијске структуре, обука локалног становништва да се брине о питањима јавног реда.
Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*