Састанак Милошевића са Ахтисаријем и Черномирдином у Београду 1999.године

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 2. јун 1999. године (71.дан)

Поново су гађана складишта „Нафтагас промета“ Нафтне индустрије Србије, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су двије ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанијета и кућама у оближњем селу Чонопља.

Гађани су ТВ репетитори: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања, предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада.

Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја. Авијација НАТО дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.

Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.

После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би предсједнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је прије поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову и Метохији“.

„Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, рекао је Черномирдин. „Нагласили смо принцип да је КиМ дио Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избјеглица и безбједан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим ријечима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размјештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће услиједити резолуција УН.

Међународни суд правде одбио је захтјев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оцијенио да није надлежан за изрицање такве привремене мјере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*