Авиони МиГ-29 РВ СРЈ

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 18. април 1999. године (26.дан)

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија. У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници. У Ужицу бомбардованo стамбено насеље. У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице. Бомбардован сјеверозападни дио Приштине и село Чичевица.

Aкција РВ ВЈ на аеродрому у Тузли

Када је почела агресија на Југославију планирано је да се ВЈ за 7-10 дана уништи до те мјере, да Југославија буде принуђена на потписивање безусловне капитулације. У склопу тог плана предвиђено је да се аеродром у Тузли углавном користи за слијетања теже оштећених авиона, који не могу да се домогну својих матичних база. На том аеродрому су били стационирани и хеликоптери спасилачких екипа које би улијетале на територију СРЈ и спашавале пилоте евентуално оборених авиона. Пошто се планови НАТО стратега никако нису остваривали требало је повећати интензитет бомбардовања. Тада се мијења стратегија и на тузлански аеродром 8. априла долијеће 8 борбених авиона ради напада на специјалне циљеве у СРЈ.

Обавјештајци ВЈ су за то сазнали и у команди ратног ваздухопловства је почело планирање напада на аеродром у Тузли јер се тамо сконцентрисао велики број летјелица. На аеродрому се налазило 12 борбених авиона које је југословенска ПВО оштетила, 8 ловаца-бомбардера који су долетјели прије неколико дана и 4 спасилачка хеликоптера уз још неколико помоћних и летјелица транспортне авијације.

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 „орлова“, 2 МИГ-а 21 и једног „галеба“ Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до тузланског аеродрома и уништити што више НАТО авиона. У недељу 18. априла 1999.  у 13:30 авиони ВЈ су изненада на напали НАТО авионе, јер је у то вријеме „због квара“ (саботажа оперативаца ВЈ) био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно, јер их ни Авакси нису регистровали на вријеме, па су авиони ВЈ примијећени тек на 10 километара од тузланског аеродрома, а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање али су југословенски прије њиховог полијетања већ напали. Била је то изузетно ризична акција и иако је из базе ВЈ јављено да су авиони примијећени нико од пилота није желио да акцију прекине.

По изјави мајора Гавриловића који је летио на једном од „орлова“, он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно, и окренуо летјелицу да би поново напао хеликоптере. За њим су кренула још 3 „орла“ и испустила терет, свако на већ одабране циљеве, док су 2 „орла“ остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су прије неки дан стигли у Тузлу. Два МИГ-а и „галеб“ су ракетама и митраљезима довршавали посао.

Цијела акција је због више налета трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом са земље оборен један „орао“ у коме је погинуо потпуковник Михајло В. из Крагујевца. Осталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве с тим што је Мајор Жељко М. из Новог Сада због оштећења (испаљеном ракетом са земље) успио да свој МИГ приземљи на 10 километара од писте аеродрома Поникве.

Потврђени биланс бомбардовања тузланског аеродрома је 17 уништених авиона, и 3 спасилачка хеликоптера. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хеликоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан дио технике. Посебан бијес НАТО је изазвала погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова. Али оно што је још значајније је, да све до краја НАТО агресије аеродром у Тузли више није коришћен за борбене летове на Југославију.

Већ истог дана НАТО је направио невиђену кампању бомбардовања аеродрома Поникве када је у једном дану на тај аеродром сручено преко 80 пројектила. Цијели аеродром се тресао од детонација, али и поред тако масовног бомбардовања нису озбиљније оштећене виталне инсталације аеродрома, па је он био у функцији све до краја НАТО агресије. Бомбардовање аеродрома Поникве се периодично понављало јер НАТО никако није могао да лоцира гдје то ВЈ крије своје авионе. Као освету за војнички чисту акцију у Тузли, три дана узастопно НАТО авијација је гађала Ужице и његову околину, па и сам центар Ужица, када је са три пројектила погођена главна пошта у центру града.

Принцип

Један коментар

  1. Aleksandar Mihailovic

    Vojna akcija čista kao suza sa fantastičnim rezultatima, a slična je izvedena i na heliodromu u Albaniji i logor korpusa KoV terorističke OVK koji je uz logističku podršku NATO i 14 penzionisanih generala USA bio spreman da krene u kopnenu ofanzivu ka KiM. Rezultati akcije su bili veličanstveni, „APACHI“ izbačeni iz stroja za sva vremena, kao i na stotine terorista. Sa tom akcijom je završen san okupatora o kopnenoj invaziji i počele su pripreme u besu za izlazak iz rata na „dostojanstven“ način, uzdignute glave. Usledio je Kumanovski sporazum, pa veličanstvena i R1244, a onda je nastupio Arčibald sa koferčićima, organizovao petooktobarski puč i za siću uspeo u onom što nije najveća osvajačka alijansa ikada. Hagu su isporučeni svi koji su nadmudrili NATO, R1244 bačena u blato i tada je otvorena sezona „lova“ na sva srpska bogatstva, neviđena pljačka koja traje i dan danas, uz finale besčašća, reketiranje penzionera za račun kiklopskokrokodilskoalamunjaste administracije.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*