Илустрација

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 15. мај 1999. године (53.дан)

Бомбардована је индустријска зона Чачка, удаљена непун километар од центра града. Бомбардована су села Лађевци и Цветке код Краљева и село Лесковац у Гружи, између Краљева и Крагујевца. Са три пројектила гађани су мостови на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије. Са три пројектила је погођен и мост преко ријеке Лугомир на аутопуту између Јагодине и Ћуприје.

Бомбардовано је складиште Југопетрола у Бору. Оштећена је и управна зграда Југопетрола, као и далековод у близини, који је пао преко пруге жељезничке теретне станице. Два пута је бомбардовано подручје села Волаково код Бољевца, а бомбардовано је и складиште Југопетрола у Прахову. На Косову и Метохију је НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима у околини Приштине, Урошевца и Косовске Митровице.

Ибрахим Ругова је, након разговора са британским премијером Тонијем Блером и министром иностраних послова Робином Куком, позвао на договор све политичке снаге Албанаца са Косова и Метохије. Ругова је изразио спремност да се састане и са Хашимом Тачијем, вођом терористичке ОВК. Истовремено, портпарол ОВК, Јакуп Краснићи, позвао је Ругову и његову странку да заузму трећину мјеста у самопроглашеној влади Албанаца са Косова и Метохије, коју је контролисала ОВК.

Предсједници девет средњоевропских и источноевропских држава су, на самиту у украјинском граду Лавову, позвали југословенске власти да прихвате предлог министара седам најразвијенијих земаља и Русије (Г8) за окончање кризе на КиМ. „Позивамо владу у Београду да се прихвати обавеза које међународна заједница захтијева као услов за мирно решење“, навели су у заједничком саопштењу предсједници Аустрије, Бугарске, Чешке, Њемачке, Мађарске, Пољске, Румуније, Словеније, и домаћина, Украјине. Деветорица предсједника предложили су и одржавање „конференције о југоисточној Европи на високом нивоу“, која би требало да осмисли „свеобухватну стратегију за стабилизацију читавог региона кроз економску обнову и промоцију демократије“. Украјински предсједник Леонид Кучма рекао је да би предложена конференција, према замисли деветорице предсједника, требало да обезбиједи и новчану помоћ за земље чије су привреде највише угрожене кризом на Балкану.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*