Илустрација

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА: 10. мај 1999. године (48.дан)

Авијација НАТО је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског сједишта Штимље. НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи.

У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Предсједници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио „највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду“. Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО „одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на Косову и Метохији“. Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду „највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије“ и додао да НАТО и САД „треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи“. Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући Косово и Метохију.

Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. „Кина је одлучила да одложи војне контакте са САД на високом нивоу“, наведено је у саопштењу министарства спољних послова Кине. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбједности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да „ОВК“ није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оцијенила нека начела предлога, захтијевајући прије свега независност покрајине. Описавши иницијативу Г-8 као „напредак у косовском мировном процесу“, Тачи је у интервјуу за сервис Би-Би-Си на албанском језику проценио да је „реалност ипак превазишла нека од предложених начела“. „После свега што се десило, Косово будућност не може да гради у Југославији“, рекао је Тачи.

Расправа пред МСП о захтјеву Југославије да се прекине агресија НАТО

Југословенски представници оцијенили су пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати.

„Чланице НАТО-а бомбардују цијело подручје СРЈ, и намјеравају да униште цијелу нацију, у чему их треба спријечити“, рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтјеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбаровања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама – цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и кориштењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 2.000 људи.

Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним начелима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног начела неинтервенције. „Целокупно становиштво изложено је нељудском поступању из политичких разлога.“ – оцијенио је оксфордски професор.

Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

Битка на Кошарама

Команда ВЈ је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успјели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увијек држала Раша Кошарес.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*