Фреска Васкрсења Христовог

ХРИСТОВ ПОВРАТАК У ЖИВОТ – ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Васкрс је највећи Православни (црквени) празник којим се прославља Христов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском вјеровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног мјесеца, који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код Православаца, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 5. маја.

Значај Васкрса

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне побједе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човјечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило гријехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побјеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Васкршњи обичаји

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога вјерници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, вјерници су у прилици да плаштаницу цјеливају (вјерски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на поријекло и сви се послови у домаћинству обустављају.

Васкршња јаја

На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца).

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и наљепница.

Дани Васкрса

Након Великог петка слиједи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га вјерници обиљежавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.

Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији, Црној Гори и Републици Српској се тог дана поздрављају ријечима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског језика. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цијела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом.

Поријекло назива Васкрс

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици. У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.

Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. πάσχα), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден (буг. Великден, мкд. Велигден, блр. Вялікдзень, укр. Великдень, стсл. Великъ дьнь), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*