Међународни трибунал у Хагу

ХАШКИ ИНКВИЗИТОРИ ТРАЖЕ РАДИКАЛЕ: Србија под хитно да мијења своје законодавство

Судско вијеће Хашког трибунала тражи да Србија под хитно промијени своје законодавство како би било у складу са међународним обавезама, међу којима је и испуњење налога за хапшење и изручење Петра Јојића, Вјерице Радете и Јове Остојића, оптужених за непоштовање суда.

„Србија не може да указује на своје домаће законодавство како би оправдала непридржавање својих међународних обавеза. Ако српско домаће законодавство није у складу са међународним обавезама, оно мора под хитно да буде измијењено, тако да гарантује усклађеност са тим обавезама“, истиче се у одлуци којом се налаже Србији да испуњава своју обавезу у сарадњи са Трибуналом.

Судско вијеће Трибунала је у одлуци навело да Србија, након обавјештења од 18. маја да је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду закључио да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, није указала како ће та одлука утицати на њену обавезу да сарађује са Трибуналом.

Виши суд је, наиме, закључио да постоји правна обавеза Републике Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човјечности, што код радикала није случај јер се терете за непоштовање суда, односно утицање на сведоке у поступку против лидера СРС Војислава Шешеља.

Иако наводи да разумије став Србије да је исцрпла сва правна средства како би поступила по налогу Трибунала за изручење радикала и да више ништа у вези са тим не може да уради, Трибунал напомиње да је у основи овог случаја питање да ли је држава обавезна да сарађује са Трибуналом у свим случајевима или само оним који се тичу кршења међународног хуманитарног права.

Анализирајући Члан 29 Статута Трибунала, судско вијеће је закључило да је Србија дужна да сарађује „по сваком захтјеву за асистенцију“, па и у случају који се тиче непоштовања суда.

Такође је напоменуто да иако непоштовање суда није утврђено Статутом као кривично дјело, пракса Трибунала „снажно утврђује“ да се његова надлежност простире и на кривична дјела непоштовања суда, како се не би осујетила његова улога.

Судско вијеће је такође примијетило да Србија у почетку није оспоравала надлежност Трибунала за случајеве непоштовања суда, као и да одлуке судије за претходни поступак и Вишег суда нису у складу са годинама сарадње између Србије и Трибунала, укључујући и питања као што су хапшење и изручење оптужених за непоштовање суда.

Због тога је поновио свој захтјев да Србија сваке двије недеље доставља Трибуналу извјештаје о предузетим корацима на испуњењу међународних обавеза и наредио да сарађује са Трибуналом „по свим питањима“.

Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића да су вршили притисак на двојицу свједока тужилаштва да свједоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Шешељ је у марту првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протјеривање Хрвата из Војводине.

Агенције

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*