Генерал Ратко Младић за вријеме рата у БиХ помаже муслиманској дјеци

Хаг: „Плави шлемови“ су 1995. године били ратни заробљеници а не таоци

Сведок одбране Радоје Војводић изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да су „плави шлемови“ УН у љето 1995. године били „ратни заробљеници“, а не таоци Војске Републике Српске, како тврде тужиоци.

Према оптужници против генерала Младића, Војска Републике Српске којом је командовао у то вријеме, узела је као таоце више од 200 припадника Унпрофор-а и неке од њих користила као „живи штит“ од удара НАТО авијације који су започели крајем маја 1995. године.

Капетан Војводић, који је тада био официр за безбједност у позадинској бази Војске Републике Српске на Јахорини, посвједочио је да је 26. јуна 1995. године, дан пошто је НАТО почео да бомбардује ВРС, у тој бази затекао њему непознате војнике који су двојицу „плавих шлемова“ везали за стубове, преносе београдски медији.

Према свједоковим ријечима, ти војници рекли су му да су припадници Унпрофор-а „ратни заробљеници“ зато што су се „сврстали уз супротну страну“ и да постоји сумња да су „наводили НАТО авионе“.

Војводић је рекао да је недуго затим, по наређењу, отишао у оближње складиште Јахорински поток које су авиони Алијансе већ били бомбардовали и да је тамо затекао још пет-шест „плавих шлемова“ везаних за стубове.

Тврдио је да му је било наређено да се побрине да заробљеници буду безбједни, да им нико не науди и да им други војници не прилазе.

Исте вечери, по наређењу претпостављеног генерала Здравка Толимира, начелника за безбједност Главног штаба ВРС, Војводић је све заробљене пребацио у своју базу, гдје су били задржани до ослобађања 18. јуна.

„Одговорно тврдим да им од тада нико није претио… Од 26. маја до 18. јуна, никада нису били ни физички, ни психички угрожени“ – нагласио је свједок, додајући да је, напротив, према њима поступано с поштовањем у складу са Женевским конвенцијама.

Војводић је додао да су заробљеници имали приступ љекару и да су их посјећивали припадници Црвеног крста.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*