Гувернерка Јоргованка Табаковић

Гувернерка Јоргованка плагирала своју докторску дисертацију

Гувернерка Јоргованка Табаковић плагирала је значајан дио своје докторске дисертације коју је одбранила на Факултету за услужни бизнис Универзитета Educons из Сремске Каменице, објавио је данас Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Јоргованка Табаковић докторирала је 2011. године, а теза под насловом „Инструменти централне банке: домети и ограничења на примеру Републике Србије“ има 240 страна. Ментор је био професор Миленко Џелетовић, који је данас предсједник Економског савјета Српске напредне странке.

ЦИНС је копију доктората добио у јуну 2016. године, тек након што је повјереник за информације од јавног значаја Educons-у запријетио новчаном казном.

Уз помоћ професора неколико универзитета, докторат Јоргованке Табаковић провучен је кроз софтвер Турнитин за детектовање плагијата. Ријеч је о често коришћеној методи за провјеру студентских радова на универзитетима широм свијета.

Центар (cins.rs) је навео да анализа докторске дисертације Јоргованке Табаковић показује да је више од 20 одсто текста преузето без цитирања из радова и књига економиста или академаца.

„Гувернерка Табаковић је без цитирања преузела радове свог некадашњег сарадника у Народној банци Николе Тасића, економисте Мехмеда Мурића, професорке Лидије Барјактаровић са Универзитета Сингидунум, Јасне Атанасијевић са Универзитета у Новом Саду и других научника“, навео је ЦИНС.

Како се додаје, у неким случајевима копирани су читави параграфи или потпоглавља, уз уношење минималних измјена, попут коришћења ријечи „отуда“ умјесто „с тога“ на почетку реченице, док је остатак садржаја идентичан. Аутори нису цитирани, а углавном нису навођени ни у списку коришћене литературе.

Ректор Универзитета Educons Александар Андрејевић рекао је да су све процедуре за одбрану доктората биле уважене и да је квалитет рада потврдило пет врхунских стручњака у тој области.

Андрејевић је рекао да је поред позитивне оцјене трочлане комисије за одбрану доктората, у којој је био и Џелетовић, годину дана касније иницирао и двије додатне независне рецензије.

Он је навео да, за разлику од природних и техничких наука, у друштвеним областима постоји већа толеранција на поклапање текста, за коју су му колеге рекле да може да износи и до 20 одсто.

ЦИНС је цитирао Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду према коме дословно преузимање текста другог аутора, односно копирање из електронских или штампаних извора, са српског или страног језика, у дијеловима или цјелости, без навођења имена аутора и извора, представља плагирање.

Бета

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*