Свјатејши патријарх Кирил на Скупу поглавара Помјесних Православних Цркава

ГОВОР ПАТРИЈАРХА КИРИЛА НА СКУПУ ПОГЛАВАРА ПОМЈЕСНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА

Дана 22. јануара 2016. године у Православном центру Константинопољског патријархата у Шамбезију почео је Скуп поглавара Помјесних Православних Цркава. Учесницима Скупа обратио се Његова Светост патријарх Московски и цијеле Русије Кирил, преноси Патриархија.ru.

На почетку свог говора Свјатејши владика је истакао да је сваки састанак поглавара Православних Цркава догађај од посебног значаја.

„То за нас представља могућност да размијенимо мишљења, да размотримо проблеме који нас брину, да донесемо усаглашене одлуке о питањима од општег значаја за Православље. Али је то прије свега могућност да поново осјетимо своје јединство, посебно кад се заједно причешћујемо из исте Чаше, да смо сви – једно Тијело у Христу,“ истакао је Његова Светост патријарх Кирил, такође се захваливши Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју, који је иницијатор и организатор овог састанка.

Затим се Његова Светост у свом говору дотакао различитих аспеката припрема за Свеправославни Сабор.

„Окупљајући се свјесни смо да је наша Црква – Једна и Саборна, да чување и јачање њеног јединства представља првостепену бригу, која се налази у основи свег нашег служења. Свети и Велики Сабор је позван да буде видљиво, јасно и убједљиво сведочанство јединства Православне Цркве и сви ми схватамо да Сабор може бити такав само уколико буде одражавао истинску једномисленост Помјесних Православних Цркава. Ради постизања овакве једномислености сви ми морамо много да се потрудимо у предсаборном периоду,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

У овом контексту Његова Светост патријарх Кирил је са задовољством констатовао да је „забринутост због тога што Блажењејши митрополит Ростислав, поглавар Православне Цркве Чешких земаља и Словачке није био признат на општеправославном нивоу, коју су више пута изражавали, како Московски патријархат, тако и друге Цркве, била услишена и Његово Блаженство је данас међу нама, добивши дужно признање, сад већ од свих Помјесних Цркава“.

Говорећи о проблемима који спречавају потпуну једномисленост Помјесних Православних Цркава патријарх Кирил је изразио жаљење због прекида у општењу између Антиохијског и Јерусалимског патријархата. Његово обнављање, увјерен је Његова Светост, представља насушни задатак данас кад цио свијет са забринутошћу прати догађаје на Блиском истоку, јер „управо од вјерских заједница у овом региону људи прије свега очекују примјер слоге и спремности за превладавање несугласица“.

У току свог излагања Свјатејши патријарх Кирил је детаљно освијетлио црквену ситуацију у Украјини.

„Тренутно је насилно запосједнуто преко 30 храмова Украјинске Православне Цркве, а у погледу још најмање 10 постоји опасност од напада расколника и националиста, који ове догађаје приказују као наводно добровољни прелазак вјерника у такозвани Кијевски патријархат. У ствари, то је право бандитско освајање на јуриш: састанак одржавају лица која немају везе са заједницом, затим уз помоћ власти фалсификују оснивачка документа, запосиједају храм уз помоћ бораца-националиста, а заједницу храма заједно са свештеником избацују напоље!“.

Поглавар Руске Цркве је изразио дубоку забринутост због дјеловања неких јерарха Константинопољског патријархата, који посјећују Украјину и изражавају подршку расколницима, наводно у име Његове Светости Константинопољског патријарха, самим тим сијући саблазан међу украјинским вјерницима и клиром.

„Није могуће замислити, да у Швајцарској, Грчкој или у другој европској земљи у православни храм могу да дођу представници друге конфесије и да «донесу одлуку» да ће од сада они користити дати храм. А у Украјини је то сад постало стварност. Представници заједнице канонске Цркве истјерани из храмова добијају све судске спорове, али расколници и њихове полубандитске наоружане формације игноришу пресуде“ – с болом је истакао Свјатејши владика.

Као вапијући примјер мржње националиста према вјерницима канонске Цркве у Украјини патријарх Кирил је навео ситуацију у селу Птичја у Ровненској области истакавши да следбеници раскола „сију зло, свјесно изазивају међуконфесионалне сукобе и потпирују ватру у украјинском друштву“.

„Сасвим недавно један њихов присталица је јавно изјавио: митрополит Онуфрије још увек припада канонској Цркви само због тога што се није било одговарајућег оруђа за мучење – пегле или лемилице. Страшно је замислити шта би се десило кад би ови бандити добили канонску легализацију и умијешали се у нашу средину!“ – изјавио је Свјатејши патријарх Кирил.

Његова Светост се захвалио братским Помјесним Црквама – између осталог Александријској, Антиохијској, Јерусалимској, Српској, Бугарској и Пољској – на молитвама и подршци Украјинској Православној Цркви.

„Његова Светост Српски патријарх Иринеј ми је апсолутно тачно написао за украјинске расколнике: ови људи Православљу припадају само по имену, и ‘њихово презирање норми хришћанског морала, спремност да мрзе, лажу и проливају крв представља живо сведочанство тога’,“ – саопштио је поглавар Руске Цркве.

„За такве људе постоји само један пут у Цркву – кроз покајање. Неки нас питају зашто не желимо да се ујединимо с њима и захтевају да започнемо с њима скоро равноправан дијалог. Али каква сагласност може постојати између Христа и Велијара?“, додао је Свјатејши патријарх Кирил.

„Православни народ Украјине, као и прије, подржава канонску Цркву“, посвједочио је Његова Светост патријарх поменувши литију у Кијеву у којој је учествовало неколико десетина хиљада људи, која је одржана на дан прославе сјећања на светог равноапостолног кнеза Владимира.

„Верујем у будућност Украјинске Православне Цркве: њени вјерници су јединствени у својој осуди раскола, а насиље и зло их само учвршћују у подвигу љубави и вере“.

Затим је патријарх Кирил у свом излагању истакао да је процес припреме за Свеправославни Сабор у последње вријеме постао запажено активнији. Његова Светост се задржао на узроцима неизвршења низа задатака с претходног Скупа поглавара у оквиру дјелатности Специјалне међуправославне комисије и Петог Свеправославног предсборског савјетовања, и између осталог је истакао важност узимања у обзир ставова свих Помјесних Цркава, које своју мисију обављају у различитим условима. У вези с тим поменуо је неке предлоге који још увијек нису услишени, а који су у току последње двије године у вези с темама са дневног реда Свеправославног Сабора дати од стране низа Помјесних Цркава, укључујући Антиохијску, Руску, Грузијску, Српску и Бугарску.

Поглавар Руске Цркве је изразио увјерење у то да поново треба размотрити нацрт документа „Календарско питање“ истакавши да тема „прецизнијег одређивања датума Васкрса“ уопште није актуелна за Православну Цркву и да може посијати само смутњу код многих вјерника.

Подједнаку забринутост, по ријечима Његове Светости, изазива нацрт документа „О препрекама за брак“ у којем се наводи само сувопарни списак канонских препрека, а ни на који начин се не одражава став Цркве о институцији породице у савременом свијету.

Као један од најважнијих праваца у раду поглавар Руске Православне Цркве је навео тему „Аутокефалност и поредак за њено признавање“ предложивши да се на Сабору потврди принципијелна сагласност која је већ постигнута на сједницама Међуправославне припремне комисије у смислу да оснивање нових аутокефалних Цркава треба да буде дјело општеправославних размјера за које је потребан консензус свих Помјесних Православних Цркава у сваком појединачном случају.

Такође је истакнута потреба за прелиминарном израдом пројекта саборског документа на тему „Православна дијаспора“.

Предмет ширег разматрања у говору Његове Светости представљало је и питање о мјесту одржавања Сабора, које је већ покренуто у обраћању Његове Светости Српског патријаха Иринеја.

„Као што видимо, тек нам предстоји заједничко решавање многих питања како бисмо омогућили сазивање Светог и Великог Сабора Православне Цркве. Увјерен сам у то да прави разлог за то што многа документа још увијек нису усаглашена нипошто није различито мишљење разних Цркава, већ неефикасна методологија припреме за Сабор,“ – истакао је Његова Светост патријарх Кирил. У вези с тим Његова Светост је подијелио с другима искуство рада Међусаборног присуства Руске Православне Цркве у виду отворене дискусије, која сваком заинтересованом члану Цркве омогућава да изрази свој став.

„Мислим да исто тако, отворено, убудуће треба да се одвијају припреме за Сабор, ако смо заиста заинтересовани за његово успјешно одржавање,“ – рекао је поглавар Руске Цркве истакавши важност објављивања нацрта саборних докумената и превладавање недостатка поузданих информација, који изазива подозривост код многих вјерника.

„Убијеђен сам да је одавно сазрела потреба за објављивањем нацрта саборних докумената и могућност слободне дискусије о њима не само да неће омести одржавање Сабора, већ ће показати нама и цијелом свијету истински саборни карактер наше Цркве поспјешујући јачање свеправославног јединства,“ – изјавио је Свјатејши патријарх Кирил апелујући на све окупљене да се заједно моле Господу за помоћ у заједничком раду на добробит Цркве и превладавању тешкоћа које се појављују на путу одржавања Свеправославног Сабора.

Православље.ру/Патриархија.ру

Један коментар

  1. Поштовање и помаже Бог, браћо и сестре,
    ради потпунијег разумевања овог догађаја о коме говори горњи текст и суштине теме предстојећег Великог Сабора Православне Цркве препоручујем вам да погледате видео на овом линку:
    „Предстојећи Велики Сабор Православне Цркве и екуменизам“
    https://rutube.ru/video/7dff37ffc872510a2b8c66738fe7ad1d/

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*