Илустрација

Генетика одређује политичку припадност код човјека

Љевица или десница, конзервативци или либерали – шта одређује нашу припадност или склоност једној или другој политичкој струји?

Већ годинама, идеја да би биолошки фактори попут гена могли у извјесној мјери да утичу на наше политичко опредјељење занима политологе, психологе као и ширу јавност.

Студија објављена у британском часопису „Royal Society“ потврдила је постојање везе између генетике и политичких преференције.

Као и већина наших особина, попут боје коже и очију, тако и наше склоности према лијевим или десним политичким опцијама зависе од нашег генома, наводе истраживачи.

Проучавајући геном 1.771 студента етничке заједнице Хан, главне етничке групације у Кини, Ричард П. Ебстајн са Универзитета у Сингапуру и његове колеге дошли су до закључка да постоји веза између једне генетске варијанте и политичких идеја.

Установили су да би ген ДРД4, који игра улогу у преносу допамина, могао да утиче на политички избор појединца, посебно жена. Допамин утиче на неуролошке функције као што су учење, памћење, креативност.

Неколико ранијих студија већ је потврдило уску везу између политичког мишљења и појединих карактерних особина.

Тако су конзервативци, који воле ред и строго организован живот, кохерентнији у начину на који доносе одлуке. Либерали се, пак, боље сналазе у комплексним, несигурним ситуацијама и лакше се прилагођавају изненадним околностима.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*