Ђорђе Михаиловић, чувар српског војног гробља Зејтинлик

ФОТО: Чика Ђорђе открио гдје су закопани Аписови посмртни остаци

Посмртни остаци Драгутина Димитријевића Аписа, генералштабног пуковника српске војске, требало би до краја године да се из крипте на војном гробљу Зејтинлик у Грчкој пренесу у Србију и то 98 година после Аписове смрти.

Из крипте у Зејтинлику, на којој нема Димитријевићевог имена, већ само број 5027 са напоменом да је ту сахрањено Н.Н. лице, кости ће бити пренијете на Калемегдан у Београду и сахрањене уз све почасти крај војничке цркве Ружице.

Председник СУБНОР-а Крагујевца и Удружења потомака старих ратника од 1912. до 1920. године, Жељко Зиројевић, каже да су ова удружења и покренула иницијативу јер је Апис био жртва монтираног процеса и непоштеног суђења за наводни преврат, због чега је стријељан на Солунском пољу 14. јуна 1917. године. Он је додао да је Министарство за рад, борачка и социјална питања Србије имало разумјевања.

Државни секретар у Министарству рада, борачких и социјалних питања Драган Поповић каже да је тајну где су сачуване Аписове кости открио Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробња на Зејтинлику. Његов деда пренио је кости тројице стријељаних са мјеста гдје су убијени на гробље у Зејтинлику. Кости су стављене у три необиљежене касете, једна до друге, а Михаиловићев деда их је касније обиљежио да не би заборавио.

Име Драгољуба Димитријевића Аписа првенствено се доводи у везу са његовом историјском улогом у организацији „Црна рука“ и Мајском преврату, када су у ноћи 28. маја 1903. године убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Апис је био био на челу завјереника, али није наредио убиство краљевског пара.

Чланови „Црне руке“ наводе се и као снабдјевачи оружјем организације „Млада Босна“, чији припадници су извршили атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда.

Апис је у Првом свјетском рату био шеф обавјештајне службе, али и члан тајне организације „Уједињење или смрт“, због чега је и оптужен да је припремао преврат и стријељан на Солунском пољу 14. јуна 1917. године, а рехабилитован 1953. године.

Вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*