Застава Европске уније

Европска унија је демантовала извјештаје о плановима да ствара своје оружане снаге

Европска унија нема никакве тајне планове за стварање сопствених оружаних снага, изјавио је портпарол шефа дипломатије ЕУ Федерике Могерини, преносе агенције.

У име шефова држава и влада земаља ЕУ „глобалну стратегију ЕУ за спољну политику и безбједност“ Могерини ће представити на предстојећем Самиту ЕУ 28-29. јуна.

Датум одржавања самита је помјерен са 23-24. јуна, да би лидери ЕУ могли да разговарају о резултатима британског референдума, који ће се одржати 23. јуна.

Као што је раније извијестио The Times, позивајући се на добро информисане изворе, ЕУ не намјерава да даје публицитет у вези рада на новој стратегији, да се не ремети кампања премијера Велике Британије Дејвида Камерона пред предстојећи референдумом о чланству Велике Британије у ЕУ.

Према ријечима извора The Times, „у условима референдума људи се плаше да документ може негативно утицати на гласање у Великој Британији“. Владе европских земаља ће моћи да се упознају са пројектом тек након завршетка овог гласања. Сада приступ изради стратегије има ограничен број дипломата, којима је дозвољено да воде евиденцију лично и забрањено је да доносе на сједнице електронске уређаје. Дио тих снимака је већ био у посједу лондонског The Times-а .

Према тим биљешкама, дипломате инсистирају на томе, да су „безбједност и одбрана — области гдје треба правити значајне промјене у ЕУ“. Једна од идеја европске Уније је развој нових војних и оперативних структура, укључујући и само сједиште. The Times пише да је једна од земаља које инсистирају на стварању европске војске, постала Њемачка.

Припадници Еврокорпуса
Припадници Еврокорпуса

Тешко је технички

Један од проблема на путу стварања заједничких оружаних снага ЕУ је формирање јединственог командовања и управљања операцијама.

У ЕУ данас постоје двије могућности: прва — да користе ресурсе НАТО-а у оквиру споразума „Берлин плус“ из 2003. године, који су основ за ангажовање НАТО-ЕУ у решавању кризе; друга — када би земља чланица ЕУ управља операцијом у сарадњи са другим државама заједнице. Примјер тога — мировна операција у Конгу, вођство у тој мисији на себе је преузела Француска.

Многи у Европи сматрају да је неопходно створити генералштаб оружаних снага ЕУ, да земље чланице могу самостално да планирају и управљају својим операцијама, без прибјегавања ресурсима и могућностима НАТО-а.

Ради се, конкретно, не толико о томе, да се земље ЕУ ограде од политике САД у области одбране, колико да креирају сопствене структуре, које не би било толико снажно зависиле од Вашингтона.

Нема новца

Спровођење цивилних и војних ЕУ операција у оквиру заједничке политике безбједности и одбране у вези су са значајним финансијским трошковима. У међувремену, код низа европских чланова НАТО-а трошкови на одбрану испод су један одсто БДП-а, умјесто обавезне квоте Сјеверноатлантског пакта која износи два одсто.

Управо разматрања буџетског карактера понекад је узрок одбијања од стране једне чланице ЕУ да учествује у европској цивилној или војној мисији.

Припадници Еврокорпуса
Припадници Еврокорпуса

Са оком на Вашингтон

Стварање јединствене европске армије је могуће, ако она постане нека врста основа НАТО-а, сматра бивши шеф генштаба Еврокорпуса Хосе Енрике де Ајала. У супротном, према његовим ријечима, велики број земаља заинтересованих за трајне веза Европе са САД, почеће да се опиру овом пројекту — Велика Британија, Пољска и неке друге земље Источне Европе и Балтика.

У том смислу, независни експерти вјерују да оружане снаге ЕУ и НАТО-а могу постојати паралелно. Пошто се интереси САД и ЕУ, не увијек, у потпуности подударају, па би у цивилним, па чак и ратним мисијама, учествовала ЕУ за које није заинтересован Вашингтон да дјелује својим средствима.

Идентификациони симбол Еврокорпуса
Идентификациони симбол Еврокорпуса

Напредак постоји

Међу земљама ЕУ, без обзира на удаљеност перспективе стварања заједничких оружаних снага, међутим, успјело је да се нешто уради у том правцу. Тако је 1992. године основан мултинационални Еврокорпус, који се сматра „ембрионом европске војске“. Поред тога, ЕУ је у 2004. години обезбиједио себи снаге за брзо реаговање — такозване „борбене групе“, војне јединице на нивоу батаљона од око 1500 војника. Међутим, те снаге још увијек нису биле укључене у било какве операције.

Такође је створена Европска агенција за одбрану, која се бави развојем капацитета одбране ЕУ кроз интензивирање војно-техничке сарадње између земаља заједнице, реализацију заједничких научно-истраживачких и експериментално-конструкционих радова.

У очекивању политике навођења

Да ли ће ЕУ наставити да се креће у правцу стварања заједничких оружаних снага, постаће јасно на основу јунског самита заједнице. Али већ сада се може претпоставити да ће у овом послу, на првом мјесту, ријеч о потреби унапређења инструмената сарадње ЕУ-НАТО-а.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*