Илустрација

ЕВРОПА СРБИЈИ: Не ометајте државност Косова

Редослед захтјева које ЕУ испоставља Србији не мијења суштину односа који се може упростити на формулу — ми заокружујемо независност Косова а ви се не мијешајте, па вам нећемо тражити формално признање.

Бриселски дијалог Београда са приштинском администрацијом, уз посредовање ЕУ, траје. Према неким ранијим најавама, требало је очекивати да такозвани свеобухватни споразум Београда и Приштине буде потписан знатно касније, односно пред сам евентуални улазак Србије у ЕУ. Чак су и неки европски званичници прије неколико мјесеци демантовали предсједника Србије Томислава Николића кад је рекао да ће Косово бити услов Србији за ЕУ. Међутим, после прошлонедељног доласка британског министра спољних послова Филипа Хамонда у Београд, премијер Србије Александар Вучић је изјавио како су захтјеви из нацрта преговарачке платформе за поглавље 35, које се тиче Косова, гори него да од Србије траже да формално призна Косово.

Да ли се онда може рећи да се Европи жури? И ако јој се жури, зашто јој се жури?

Процес од најмање пет година

„Ти услови нису у раскораку са оним што смо ранијих година слушали“, констатује за Спутњик Милан Игрутиновић, сарадник Института за европске студије. Процес трајања поглавља 35 није временски ограничен, односно, како нам појашњава, трајаће најмање пет година. Услови који су садржани у акционом плану о том поглављу су услови које би кроз цио тај период Србија требало да оствари.

„Видећемо да ли ће Србија имати одређене билатералне притиске од Немачке или Британије да у том смислу жури. Или ће можда трпети притиске од стране ЕУ, која кроз процес преговора тражи да напредак кроз разна поглавља буде релативно хармоничан. То доста зависи од дипломатске вештине српских власти и од могућности грађана Србије да нека решења прихвате“, конкретизује Игрутиновић.

Чему изненађење?

С друге стране, Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, истиче да су му чудне реакције домаће јавности и политичких званичника, јер је од почетка било јасно да је прихватање и мирење са косовском независношћу кључни и основни услов који се од Србије тражи зарад напретка на путу евроинтеграција.

„А то како ће бити направљен возни ред, којим редоследом ће стизати захтеви и шта ће тражити у ком тренутку, то просто зависи од ситуације, контекста и од процене колико је српска власт — ова садашња или она претходна — спремна у ком тренутку да прогута, односно да испоручи Бриселу, Берлину, Вашингтону и други западним престоницама. Такође и од процене колико још треба времена да се скува жаба, односно домаће јавно мњење“, тврди Вукадиновић за Спутњик.

Јасно је, додаје даље он, да је процјена у кључним западним престоницама како је ово добар тренутак, како је Србија политички на коленима, да је власт слаба и да је склона да пружи оно што се од ње тражи.

„Да ли је то добра процена или не, то ћемо видети. Досад су се углавном, морамо то признати, свиђало нам се или не, западне процене показивале као више-мање тачне, барем кад је о Косову реч“, прецизира Вукадиновић.

Кобајаги деманти

То што је прво на списку поглавље 35, а не нека друга поглавља, попут оних о људским правима и владавини закона, према Вукадиновићу говори о лицемјерју ЕУ.

„У суштини је то да ’нећемо тражити од вас да признате независност Косова‘ врло вешта и лукава замена теза јер им до тога заиста није стало. То што не траже признање Косова не значи да не траже мирење, прихватање независности Косова и што је са њихове тачке гледишта најважније — неометање заокруживања државности Косова“, закључује Вукадиновић. Он каже да очекује да ускоро из Брисела стигне неко утјешно објашњење или тобожњи деманти.

У формалном смислу нацрт и детаље акционог плана нисмо видјели, можда ће он — пошто се ради о нацрту — бити и промијењен, али суштина је да се политика ЕУ у односу према Србији изгледа своди на заокруживање независности такозваног Косова, јер је државама ЕУ стало да се то што прије заврши. Од Србије очито очекују да на то жмури и ништа не чини.

Спутњик/Искра

Један коментар

  1. Srbija balavog lazova Aleksandra Vucica i njegovog predhodnika prodanog Borisa Tadica je samo kolonija i banana republika zapadnih bankara i zapadnih politickih centara moci. Vucic i njegov predhodnik Tadic rasprodaju Srbiju i prodaju Kosmet korak po korak. Ali ne samo Kosmet. Zar balavi Vucic ne prodaju cijelu Stbiju ko na dobosu i buvljoj pijaci? Pa pogledajmo sto puta ponovljenu izjavu balavog piona zapadnih vlada – Aleksandra Vucica: Prodacemo Telekom, prodacemo EPS, … sta jos onda ostaje? Sume, polja i voda. I Srbija ce nakon Tadica i Vucica ostati samo ljustura i ekonomski prazni naziv teritorije kupljene od strane judeo-kabalistickih bankara i zapadnih satanista.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*