Игор Лукшић, политичар без ангажмана

ЕЛЕГАНТНО ЕЛИМИНИСАН: Лукшићева трка за генералног секретара УН, Ђукановићева намјера?

Подгорички медији без посебне помпе пренијели су информацију како је Игор Лукшић одустао од даље трке за челно мјесто у Уједињеним нацијама. Чини се да та вијест никог није посебно изненадила, пошто су од почетка постојале процјене како је мала вјероватноћа да некадашњи шеф црногорски дипломатије постане најмлађи генерални секретар у историји ове свјетске организације.

У писму високим представницима Уједињених нација, у коме их обавјештава да се повлачи из трке за генералног секретара УН-а, Игор Лукшић је истакао како му је било велико задвољство да учествује у процесу у коме је имао прилику да понуди конкретне мјере и иновације за унапријеђење оперативности Свјетске организације.

А да ће се Лукшић повући било је очекивано након што је на последњем гласању заузео девето мјесто. Имао је само два позитивна гласа, шест обесхрабрујућих и седам без мишљења.

На такав исход упућивале су још на самом почетку и релевантне британске кладионице, на којима је Игор Лукшић ниско котирао.

И кад се након свега подвуче црта, отвара се питање колико је његово кандидовање било исплативо за Црну Гору? Да финансијски издаци нијесу били астрономски, потврдио је сам Лукшић, који је на свом Твитер профилу написао како су укупни трошкови износили 59.000 евра.

Да је одлука да се кандидује за челну позицију у УН била добра и за Црну Гору и за Лукшића лично, сматра политички аналитичар Златко Вујовић.

„Из којег разлога? Због тога што је то била прилика да се у једном, условно речено, глобалном форуму какве су Уједињене нације, више скрене пажња на Црну Гору. Друга димензија те једне приче јесте да истицање и промовисање једнога човјека који је био и премијер Црне Горе у једном периоду отвара простор можда за неку другу његову позицију унутар УН-а, а ако не у систему УН-а, онда унутар неке друге међународне институције“, коментарише Вујовић.

Ипак, Лукшићево кандовање, осим формалне приче о прилици за додатну међународну афирмацију Црне Горе, прате и спекулације, како су стварне намјере биле скроз другачије и да је то само био елегантан начин да Лукшић сиђе са политичког подијума и пређе у партер.

Наводно, то је био сценарио политичке врхушке владајуће Демократске партије социјалиста и премијера Мила Ђукановића лично, како би се Лукшић маргинализовао, јер је словио као неко ко би могао бити опречна струја у ДПС-у којој је наклоњен Запад. Шта о таквој тези каже Златко Вујовић?

„Ако јесте био неки унутар ДПС-овски план, онда је за то било и сагласја самог Лукшића. Ми смо били, условно речено, као грађани и као јавност, упућени на то да господин Лукшић губи подршку од лидера ДПС-а и да је његова каријера на унутар0политичкој сцени, макар унутар система владајуће структуре, била у силазној путањи. Тако да то можда јесте било елегантно рјешење, можда је то рјешење које је предлагао сам Лукшић, а можда је то био и сценарио који апслоутно нема везе са тим, већ са процјеном господина Лукшића да не треба више да буде дио структуре ДПС-а“, сматра Вујовић.

Да кандидатура Игора Лукшића за првог човјека Свјетске организације нема унутарполитичку позадину мисли и некадашњи шеф црногорске дипломатије Бранко Луковац. То је изјавио за Радио Слободна Европа још у априлу ове године када се актуелизовало питање Лукшићеве кандидатуре.

„Сумњам да се овдје ради о кандидатури која практично ослобађа Владу од присуства Игора Лукшића на том мјесту. Мислим да се о томе не ради, него се ради о заиста једној жељи да се Црна Гора преко те кандидатуре афирмише. Тако да мислим да је то и својеврсна инвестиција у доброг кадра“, оцјењује Луковац.

Подсјетимо, због кандидатуре за шефа УН-а Лукшић је напустио владајућу партију и мјесто шефа црногорске дипломатије.

Претходно је постигао муњевит успон, пошто је у само десет година прошао пут од савјетника у Ђукановићевој странци, преко министра финансија, до мјеста премијера.

Но, осим као за синоним бриљантне политичке каријере, за Лукшића се вежу и одређене контроверзе. Тако је његов премијерски мандат обиљежило, између осталог, неколико спорних приватизација које су предмет истраге Специјалног тужилаштва.

Његов мандат предсједника Владе обиљежила је и афера у којој се, фалсификованим телефонским листинзима, Лукшић покушао довести у везу са криминалним клановима, што је он одлучно демантовао и што никада није доказано.

РСЕ

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*