Бранкица Јанковић, повјереница за заштиту равноправности

ДМИТРОВИЋ: Бранкица Терезија

  • Али, гле чуда, један високи државни службеник, зове се Бранкица Јанковић, има решење за ову муку. Њој, истина, Срби нису битни, већ празна територија по земљи Србији, па предлаже да га попунимо досељавањем Арапа
  • Масовно пресељење, или насељавање делова народа на територији друге државе – наравно, ако није последица ратних дејстава – одавно не постоји као решење проблема
  • Глупост, у садашњој политичкој констелацији Александар Вучић може да изгуби власт, сруши све што је до сада урадио и на своју политичку будућност стави катанац, само ако Србију насели Арапима
Пише: Ратко Дмитровић

Сваке године Србија губи град величине Вршца. За 12 месеци близу 40.000 Срба више умре него што их се роди.

Срби су у просеку најстарији народ у Европи, одавно испод минимума биолошке репродукције. Косово, економија, развој, ЕУ, сарадња у региону… све је то могуће и поправити и исправити (кад-тад) али само уз један услов: да Срба буде.

За веровати је да ће се овим питањем Влада Србије што пре позабавити. Не само доношењем одређеног закона – подразумева се, наравно – већ успоставом неке врсте ванредног стања у Немањиној, с циљем да се најпре успори, а онда и заустави демографски суноврат народа по којем Србија носи име.

Али, гле чуда, један високи државни службеник, зове се Бранкица Јанковић, има решење за ову муку. Њој, истина, Срби нису битни, већ празна територија по земљи Србији, па предлаже да га попунимо досељавањем Арапа. Ова ингениозна идеја има олакшавајућу околност што не треба одвајати средства на превоз истих јербо су они, Арапи, већ ту, у Србији, у пролазу додуше, али можемо их зауставити за сва времена.

Бранкица Јанковић, иначе повереница државе Србије за заштиту равноправности, предлаже да Сиријцима, Ирачанима и… шта знамо ко се све налази у овој реци људи која недељама тече кроз Србију, понудимо могућност трајног насељавања, а један дилбер, њен истомишљеник, „политички аналитичар“, држи да би тако нешто значило несагледиву благодет за Србију, посебно ако би овде, вели он, населили између 100 и 150 хиљада Арапа.

Масовно пресељење, или насељавање делова народа на територији друге државе – наравно, ако није последица ратних дејстава – одавно не постоји као решење проблема. Последњи је то чинио Стаљин, пре њега Марија Терезија и још неки Хабзбурговци. Идеја да се у пусте делове Србије населе припадници народа који етнички, културно, верски, немају никаквих додирних тачака с већинским становништвом, представља одсјај поремећаја свих могућих перцепција.

Јављају се тумачења да је Бранкица пробни балон, да изнети став представља опипавање терена по налогу Владе Србије. Глупост, у садашњој политичкој констелацији Александар Вучић може да изгуби власт, сруши све што је до сада урадио и на своју политичку будућност стави катанац, само ако Србију насели Арапима. Зашто би то чинио?

А како је онда могуће да државни чиновник (па таман да је побегао из неког Нушићевог комада) може овако нешто да предложи – уз све унутрашње монологе то не могу да објасним ни себи, камоли неком другом. Има тога код Срба, јавља се повремено, у разним облицима. Отуда Бранкица.

Новости

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*