Дјеца са Косова и Метохије у Русији

Дјеца са Косова и Метохије код браће у Русији – НА НЕБУ БОГ, А НА ЗЕМЉИ РУСИЈА

Добар дан!

Зовем се Марија Козлова, радим као замјеник директора УВР у Лицеју № 5 у Долгопрудном и предајем у Вјерској школи. Предлажем Вашој пажњи пројекат „Србија и Русија-две сестре рођене“, који конкурише за Премију Губернатора у номинацији „Подмосковско наслеђе“.

***

Када су 1999 год. САД и НАТО бомбардовали Србију и започели рат на Косову, отац ми је рекао: „Тешко нама ако не помогнемо Србима. Они никада нису ратовали против Руса“.

Запамтила сам те ријечи. Када сам након десетак година чула да се у Сретенском манастиру прикупља помоћ за обнову светиња на Косову, одмах сам отишла тамо. Затим сам се упознала са Олгом Серебровском – координатором пројекта „Помози дјелом“.

2012. године први пут смо организовали долазак групе деце са Косова у Долгопрудни. И не само њихов долазак, већ и концерт у храму Казанске иконе Мајке Божје у коме су учествовали ОРНИ „Московија“ и ансамбл „Косовски жубори“.

Након два мјесеца била сам први пут у Србији, веома изненађена односом Срба према нама. Вјерујте, нигдје у свијету не воле Русију, као у Србији. Због тога што смо Руси, што смо православци.

Никада нећу заборавити тренутак када сам у манастиру поклонила икону свете Матроне непознатој жени из Србије. Она је почела да ми се захваљује и љуби руке. Збунила сам се не знајући како да реагујем, а онда сам схватила: она није љубила мене, већ Русију. У том гесту обичне српске жене била је изражена сва љубав и поштовање српског народа према руском народу.

Србија ми је даровала сусрете са изузетним људима. Затим су услиједили незаборавни концерти у Долгопрудном са Ј. Јевтушенком и српским пјесником Г. Лазовићем, а такође и концерт посвећен св. Николају Српском – Златоусту нашег времена. После концерта хор МФТИ запјевао је „Тамо далеко“ и „Ој, Косово, Косово“ на српском језику.

Боравили смо на Куликовом и Косову пољу. Сакупили свету земљу и однијели је не само у Русију и Србију, него и Новорусију.

Настављамо да дочекујемо дјецу са Косова. Захвална сам колегама из Школе драмских умјетности „Породица“, који су прихватили групу од 12 српске дјеце. Они су играли, пјевали, дружили се са вршњацима из Русије. Дјеца су ми рекла да су их овдје дочекали срдачније од своје родбине!

Одредила сам главне црте и смјернице нашег рада, као што су: „Браћа заувек“, „Света земља предака“ и „Помозимо дјелом“.

Прије нешто више од годину дана појавио се и „Голуб писмоноша“- пријатељска преписка између дјеце из Русије и дјеце из Србије која уче руски језик. Више од стотину дјеце већ је нашло своје пријатеље путем преписке. Једна од њих, Милица Јоцић, је написала да, захваљујући руском језику, све више воли Русију. То је најважније!

Наше дјело је од државног значаја зато што та дјеца – наше вјерне присталице, као и њихови преци, никада неће издати Русију! Из тог разлога смо се прикључили акцији помоћи дјеци која уче руски језик.

На крају бих жељела да се захвалим организаторима конкурса „Наше Подмосковље“. Захваљујући њима, стекла сам нове пријатеље и истомишљенике. У Московској области представљена су три пројекта посвећена руско-српском пријатељству. Захваљујући конкурсу, сазнали смо једни за друге. Убијеђена сам да ће се у Подмосковљу ускоро појавити нови градови – побратими са српским градовима, а могуће и Српски културни центар.

То ће бити потврда да српска пословица „На небу Бог, а на земљи Русија“ има чврсте основе.

СЕРБИЯ, РОССИЯ – ДВЕ СЕСТРЫ РОДНЫЕ/Фонд стратешке културе

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*