Срђан Милић и Миодраг Лекић

Демократски фронт оптужио Милића, Лекића и Ракчевића за „тајне састанке“ са Милом Ђукановићем

Демократски фронт са жаљењем, али без икаквог изненађења констатује, да одлука Главног одбора СНП-а, да уђе у Владу Мила Ђукановића, представља логичан завршетак Милићеве политике контрадикторности чији је изгледа главни мото „ући у Владу а да нико не зна.“

Саопштење ДФ-а преносимо у цјелости

Демократски фронт са жаљењем, али без икаквог изненађења констатује, да одлука Главног одбора СНП-а, да уђе у Владу Мила Ђукановића, представља логичан завршетак Милићеве политике контрадикторности чији је изгледа главни мото: “ ући у Владу а да нико не зна.“

Готово да звучи увредљива констатција СНП- а да није испуњен њихов кључни захтјев о одржавању референдума заједно са изборима, кад дио јавности одавно зна, да управо Милић већ данима учествује у писању леx специалиса, и да већ данима зна да у споразуму за који неће гласати, и у lex specialisu за који ће гласати, нема ни помена о референдуму, и да опозиција неће имати утицаја над министарством вањских послова.

Али оно што јавност сигурно не зна, јесте тужна истина, да су Миодраг Лекић, Срђан Милић и Жарко Ракчевић имали неколико тајних сусрета са Милом Ђукановићем, како би што боље и прецизније преварили опозиционо бирачко тијело и изгласали Lex specialis који је већ сад препознат у народу као издајнички пакт. Ипак, изгледа да је, међу, још који дан опозиционарима, вођена мртва трка ко ће се од њих више пута срести и руковати са Ђукановићем, да су у његовом кабинету морали инсталирати електронски читач како би водили евиденцију долазака. Како се ко од њих сретао с Ђукановићем, тако је и преузимао одређене обавезе у малтерисању Lex specialisа.

Тако да у наредних неколико дана, у правцу лакшег уласка СНП-а у Владу, можемо очекивати изјаву Мила Ђукановића, коју су већ најавили Милутин Симовић и Суљо Мустафић, а поздравила портпаролка СНП-а, да се може разговарати о референдуму, али не у октобру, већ „мало сјутра“, и да је за то неопходан потпуни друштвени консензус. Након ове Ђукановићеве изјаве, можемо очекивати нову сједницу Главног одбора СНП- а, на којој ће се једногласно прогласити побједа, и што је још важније изгласати коалиција са ДПС-ом. У образложењу ове одлуке ће писати да је Мило Ђукановић на тајном састанку са Срђаном Милићем дао часну ријеч да ће у мају разговарати о референдуму у НАТО.

А колико је „тешка“ часна ријеч Мила Ђукановића најбоље знају Мехмет Бардхи и Рафет Хусовић. Да би добио подршку Мехмета Бардија 1997. године у сукобу са Момиром Булатовићем, Мило Ђукановић је Тузима обећао самосталну општину. Након скоро двадесет година од Ђукановићевог обећања Бардхију, резултати су више него видљиви: нико више не помиње ни Бардија, ни општину Тузи. А Рафет Хусовић је и дан данас нијеми свједок трговине за референдум, кад је Мило Ђукановић у замјену за подршку мањинских народа обећао и изгласао повлашћени изборни закон за мањине, који је мјесец дана пред изборе 2006. оборио Уставни суд.

Овакви и слични договори са Ђукановићем могу стати у народној пословици : „не липши магарче до зелене траве“. Зато ипак вјерујемо, да је у СНП – у остало довољно опозиционог потенцијала да у посљедњем тренутку одбаци коалицију са Ђукановићем и придружи се ДФ- у у јединој исправној борби против режима. Уласком СНП- а у Владу под изговором да ће се разговарати о референдуму оне тамо године, СНП у ствари прихвата да остане у Ђукановићевој Влади и послије октобра. Уколико се то догоди, онда је потпуно свеједно да ли ће бити референдума или не, јер ће Црна Гора постати чланица НАТО-а, а да се грађани не могу изјаснити у демократском амбијенту.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*