Санда Рашковић Ивић

Демократска српска странка пред новим расколом

Ако је било дилема колико су дубоке подјеле у Демократској странци Србије, од петка таквих недоумица више нема. Сат после страначке конференције за новинаре на којој се Санда Рашковић-Ивић извинила гласачима ДСС-а због коалиција ове странке с напредњацима у неким општинама, из централе странке стигло је саопштење у којем се наводи да бивша предсједница говори у своје име и да то што је рекла није став предсједништва странке, посланичке групе, Извршног и београдског одбора ДСС-а.

Ово одмјеравање снага двије струје у ДСС-у вјероватно је припрема за коначни страначки обрачун, који ће се догодити за двадесетак дана на Главном одбору, гдје ће копља укрстити присталице коалиционе сарадње са СНС-ом на локалу и они који се томе противе.

Резултат гласања отклониће ову дилему и знаће се којим ће путем даље ићи ДСС. Кандидат на страначким предсједничким изборима оне струје која однесе превагу на ГО сигурно ће имати и веће шансе да преузме вођство партије после избора који се планирају за крај ове или почетак следеће године.

Кад је, сада већ бивша предсједница, Санда Рашковић-Ивић с високо подигнутим рукама средином маја прославила повратак ДСС-а у скупштинске клупе, нико није могао ни да претпостави да ће свега два мјесеца касније она поднијети оставку, а у партији доћи до трвења око тога треба ли сарађивати са СНС-ом.

Непосредан повод била је одлука појединих локалних одбора да уђу у коалицију с напредњацима. Кап која је прелила чашу био је улазак локалног одбора ДСС-а Врачара у власт коју је на овој општини преузео СНС, после чега је Рашковић-Ивић 29. јула поднијела оставку на мјесто предсједнице странке. Њу је на том мјесту, у својству вршиоца дужности, замијенио Драган Маршићанин који, иако се јавно не изјашњава, наводно подржава одлуку локалних одбора да сами одређују с ким ће правити коалицију.

Санда Рашковић-Ивић за „Политику” каже да не жали због своје одлуке и да је морала да се подвуче црта и да се коначно зна да ли је ДСС у власти или у опозицији. Подршку за овај потез добила је од покрајинског одбора ДСС-а за Косово и Метохију. Они су, наиме, осудили страначке колеге са Врачара, тврдећи да су и сами добијали чак и издашније понуде за сарадњу с СНС-ом, али да су због лошег Бриселског споразума то категорично одбили.

„Била сам против тога да улазимо у коалицију са СНС-ом, али сам прегласана. То је била велика грешка. Придружујем се групацији људи који су за оштро опозиционо дјеловање”, каже Рашковић-Ивић.

У групи оних који се противе да ДСС сарађује са СНС-ом јесте и народни посланик Ђорђе Вукадиновић, који се у Скупштини Србије налази у посланичком клубу Демократске странке Србије. Он каже да у овој партији постоје велике и дубоке концепцијске разлике око сарадње с напредњацима.

„Овдје је ријеч о односу према Александру Вучићу и о томе да ли ће ДСС бити оштра и системска или блага и козметичка опозиција у рангу радикала”, каже Вукадиновић за Политику.

Он не жели да улази у унутарстраначке сукобе у ДСС-у, али каже да ће, уколико превлада струја која се залаже са „меку” сарадњу са СНС-ом, напустити посланички клуб ДСС-а.

„Не знам да ли бих у том случају прешао у посланички клуб Двери, јер о томе нисам размишљао. Сигурно не бих био уз ДСС који би био дворска опозиција”, наводи Вукадиновић.

Рашковић-Ивић каже и да није постојала формална страначка забрана локалним одборима да улазе у власт са СНС-ом. То као аргумент, али у прилог сарадњи са СНС-ом, наводи и предсједник београдског одбора ДСС-а Урош Јанковић, истичући да ниједан одбор није прекршио страначку одлуку кад је одлучио да уђе у власт с напредњацима.

„Ја сам своје рекао у пракси, јер сам у Београду дао одријешене руке одборима да могу да праве коалицију с ким хоће. Дигла се прашина око малих ствари. Не мислим да је коалиција на једној београдској општини од велике важности за будућу политику ДСС-а. Бесмислено је да о локалним коалицијама одлучује централа странке”, истиче Јанковић.

Саговорник „Политике” из ове странке наводи да су подјеле у ДСС-у биле видљиве још у изборној кампањи, али да је све вешто прикривано. Наводи да ДСС има два крила још од времена Коштунице. Оно „мекше” је за сарадњу с проевропским партијама, али само на локалу, и највише поборника има у Београду и Новом Саду док се „тврђа” линије томе оштро противи, а у овој струји предњаче косовскометохијски и нишки одбор.

„То је врло оштар политички и концепцијски сукоб, који ће коначно бити разријешен избором предсједника крајем ове године. Чини се да већину у странци имају они који сматрају да се висока политика не води у општинама и којима нису гадљиви савези са СНС-ом”, наводи високи функционер ДСС-а који није хтио да буде именован.

Политика

Један коментар

  1. Da vam kažem, meni se ova nikad nije sviđala.Zar posle Koštunice, gromade od čoveka, da ova mutava bude predsednik, zato se tako i završava.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*