Данас се навршава 25 година од највећег успјеха српског клупског фудбала! (видео)

Данас се навршава 25 година од највећег успјеха српског клупског фудбала! (видео)

Дарко Панчев је узео залет, преварио Паскала Олмету, погодио гол и послао Црвену звезду у вjечност! Тачно на данашњи дан, 1991. године, црвено-бели из Београда постали су прваци Европе, освајачи Купа шампиона побjедом над Марсејом у финалу у Барију – 5:3.

Нема звездаша који на данашњи дан не погледа још једном пенале из Барија. Све то данас, 25 година касније, дjелује као научна фантастика, да неки српски клуб засjедне на трон Европе, тамо гдjе је од синоћ Реал Мадрид, који је у финалу, такође пеналима, тукао Атлетико.

„Тих неколико секунди колико је Дарку Панчеву требало да постави лопту на пенал и шутне, били су читава вјечност. Сједио сам на клупи када ми је пришао Драган Џајић, спустио главу у крило и затворио очи. Рекао сам му да за неколико секунди можемо постати прваци Европе, на шта се он брецнуо и рекао ми: „Ћути, Љупко, ћути“. Када сам видео да се мрежа затресла скочио сам, и прво чега се после тога сјећам је подијум на коме смо сви ми били са пехаром. Од толиког стреса и нервозе нисам имао снаге да се радујем, осјећао сам се као издуван балон и тек доста касније постао сам свјестан успјеха који смо направили“ – испричао је Љупко Петровић, један од најзаслужнијих твораца највећег успјеха у историји српског фудбала за сајт Црвене звезде.

Редом, са бијеле тачке били су прецизни Роберт Просинечки, па је онда Дика Стојановић одбранио пресудни пенал Мануелу Аморосу, а онда су погађали, хладни као шприцер, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и за крај – Дарко Панчев!

„Десило се да баш паднемо у форми пред финале у Барију. Првенствену утакмицу против Осијека смо одиграли испод нивоа, и како бисмо се ослободили притиска и медија, у Италију смо отишли четири дана прије финала како бисмо се на миру припремили. Кад смо слетјели, небо се отворило, провала облака, и док смо прешли двадесетак метара до аутобуса, сви смо били мокри до голе коже. Тада се наш водич, Италијан, насмијао и рекао да ћемо бити прваци Европе, јер, како је тврдио, ко у Бари дође са кишом, враћа се са сунцем. Помислио сам тада, ако се то стварно догоди, наћи ћу га и частити, морам му се некако захвалити“ – открива Љупко детаље шампионског похода.

Прије финала са прваком Француске Олимпиком из Марсеја, југословенски првак Црвена звезда је избацила швајцарски Грасхоперс, шкотски Глазгов Ренџерс, затим Динамо Дрезден из Источне, па Бајерн Минхен из Западне Њемачке.

Тај двомеч са Бајерном је ушао у антологију српског фудбала по квалитету игре у тих 180 минута. Мало ко је Њемце тако надиграо у Минхену као Црвена звезда, када је Дејан Савићевић „плесао“ по терену.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*