Предсједник Републике Српске Милорад Додик положио је вијенац  код Централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу

Данас парастос страдалим Србима у Подрињу

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће данас у Братунцу обиљежавању годишњице страдања Срба у Подрињу.

Парастос почиње у 11.00 часова, најављено је из кабинета предсједника.

У Братунцу ће данас бити одржан централни комеморативни скуп поводом 23 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и у знак сјећања на све Србе средњег Подриња које су убили припадници такозване Армије БиХ током одбрамбено-отаџбинског рата.

На Петровдан 1992. године убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.

Настављајући етничко чишћење на подручју братуначке и сребреничке општине, започето у априлу 1992. године, муслиманске јединице из Сребренице напале су на Петровдан 1992. године братуначко село Загони ради заваравања српских снага, а тежиште напада усмјериле су на сребреничко село Залазје гдје су вођене жестоке борбе.

Највеће злочине муслимани из Сребренице починили су током 1992. и 1993. године у братуначким и сребреничким селима Бјеловац, гдје је 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, Скеланима гдје је 16. јунаура 1993. године убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. септембра 1992. године убијено је 32 лица српске националности, док је у Кравици на Божић 1993. године на најмонструознији начин масакрирано 49 српских цивила.

Српска села најчешће су нападана на највеће православне празнике Ђурђевдан, Тројчиндан, Видовдан, Петровдан, Божић…

Од око 3.500 настрадалих Срба из Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника, у току посљедњег рата, скоро половина убијених били су цивили – старци, жене, дјеца и болесне, непокретне и слијепе особе.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу, током протеклог рата, остало је око 800 српске дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, масакрирано и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници и селима око Братунца, Милића, Сребренице и Скелана.

За убиства Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран, осим команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића који је у Хашком трибуналу био осуђен на само двије године затвора, а затим ослобођен.

 

2 Коментара

  1. Поздрав, што се тиче слике, ово није српско православно гробље у Братунцу, него Војничко спомен гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу, град Источно Сарајево.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*