Митинг сепаратиста у Каталонији

Данас избори у Каталонији који воде у отцјепљење од Шпаније

У Каталонији се данас одржавају регионални парламентарни избори који се доживљавају као референдум о отцјепљењу тог богатог региона од Шпаније, уколико се бирачи већински опредијеле за странке које се залажу за независност Каталоније.

Према најновијим анкетама, очекује се да ће сепаратистичке странке освојити већину од укупно 135 мјеста у парламенту.

Сепаратисти већ најављују да ће прогласити једнострану независност за 18 мјесеци, али истраживања показују да изгледи да Каталонија заиста и постане независна остају у домену теорије. Наиме, само 20 одсто каталонских бирача заиста вјерује да ће сецесионистичка кампања довести до отцјепљења, преноси Ројтерс.

Шпански медији наводе и да истраживања Центра за студије јавног мњења показују да је питање сецесије на петом мјесту листе најважнијих тема за Каталонце – испод незапослености, незадовољства политиком и стањем привреде.

Подијељеност Каталонаца по питању независности уочи избора сугерише да, упркос јавним изјавама каталонских политичара, грађани вјерују да је циљ сепаратистичког покрета заправо прагматично настојање да се изборе уступке од централне владе у Мадриду.

Према последњим анкетама, борци за независност, могли би да освоје тијесну већину и у том случају, како су најавили, Каталонија би једнострано прогласила независност у року од 18 мјесеци.

За независност се залажу двије коалиције – „Заједно за да“, на чијем челу је актуелни предсједник Каталоније Артур Мас, и коалиција радикалне љевице „Кандидатура за народно јединство (ЦУП)“, која заговара отцјепљење од ЕУ и Тројке, а која би, по процјенама посматрача, могла да буде „језичак на ваги“ у будућој прерасподјели снага.

С друге стране, коалиција „Каталонија, да ми можемо“, коју чине љевичарски Подемос и каталонска Зелена социјалистичка партија, заговарају федералну Шпанију и одржавање референдума како би се ријешило национално питање у Каталонији.

У Каталонији живи око 7,5 милиона људи и у њој се остварује петина шпанске производње.

Национализам ојачао током кризе

Влада у Мадриду, која се снажно опире отцјепљењу Каталоније, чиме би остала без великих компанија и банака, упозорила је на економску и финансијску пропаст у случају да до отцјепљења дође, подсјећа француска агенција.

Национализам у Каталонији је у успону од када је Шпанију потресла економска криза и сецесионисти сматрају да Каталонија неправедно плаћа високе порезе Мадриду у односу на количину новца који добија из престонице.

Мас жели да Каталонија слиједи примјер Шкотске и одржи референдум о независности, мада су Шкоти прије годину дана гласали за останак у саставу Велике Британије.

У зависности од тога која странка или странке буду сједјеле у будућој шпанској влади после тога, могло би чак да дође и до уставних промјена које би могле да укључе признање Каталоније као „државе у држави“, наводи Ројтерс.

Каталонија је једна од 17 аутономних покрајина Шпаније, а званично је призната као историјска нација у Каталонском аутономном статуту усвојеном 1979. године у складу са шпанским Уставом из 1978. године.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*