Илустрација

ДАНАС ИМА НЕСПОСОБНУ ВОЈСКУ: Велика Британија кроз историју није војно напала само 22 државе

Лондон је свјесно заменаривао војне снаге у периоду од 2010-2014. године, иако је јасно да су САД потребни војно јаки савезници више него икад. Послије Брегзита, то ће се свакако промијенити.

Послије одлуке грађана Велике Британије да иступе из ЕУ јасно је да ће та земља морати пронаћи ново мјесто у свјетској подјели моћи. Јер једно је јасно, Британија је у протеклом периоду опасно мало инвестирала у војску. Ко год буде премијер Велике Британије, мораће се позабавити овим проблемом.

“Специјане везе” Британије и САД дуго су основа британске спољне политике. Тај добар однос двије земље у погледу војне сарадње је био толико добар да су неслагања остала на нивоу инцидената. Одбијање британског премијера Харолда Вилсона да пошаље војску у Вијетнам на захтјев Линдона Џонсона, изостанак америчке подршке у рату на Фокландима, и изостанак подршке ударима САД на ДАИШ у Сирији 2013. године.

Ипак, Лондон је свјесно заменаривао војне снаге у периоду од 2010-2014. године, иако је јасно да су САД потребни војно јаки савезници више него икад. Британија је упркос томе, у те четири године смањила своје војне издатке за осам одсто годишње и отпустила 17.000 војника.

Остао је у употреби само један носач авиона (мада је ова одлука касније повучена), а флота има најмање бродова још од времена Хенрија VIII.

Све ово је натјерало Обамину администарцију да анонимним дојавама медијима, прикаже Француску као новог главног савезника у Европи.

Сукоби у Украјини су зауставили опадајући тренд, али већих улагања у војску и даље није било. Са изласком из ЕУ , Британија не може рачунати на подршку 27-члане уније, већ ће поново мoрати ојачати своје везе са САД-ом, као главни НАТО европски сарадник.

Досадашња пракса показује да се Британија није снашла у тој улози. Послије само мјесец дана бомбаровања Либије, појавио се мањак муниције. Војни аналитичари се питају да ли ће Британија успјети да одбије још један аргентински напад на Фолкландска острва, ако до њега дође.

Нови премијер ће морати да постави јачање војске као један од приoритета, јер она мора постати модерна, већа сила способна да сарађује са САД-ом и НАТО-ом сматрају војни стручњаци. Такође, мора поново постати велика поморска сила.

Ово је мапа свих држава које је Британија напала (црвена боја) и пар њих које 'није стигла'(плава боја)
Ово је мапа свих држава које је Британија напала (црвена боја) и пар њих које ‘није стигла'(плава боја)

У Великој Британији тешко да постоји школарац који не зна за фејзбук групу „Увијек носим наочаре за Сунце, јер оно никада не залази над Британским царством“. Некада, Сунце заиста и није залазило над Британским цартством, а резултат тога јесте да на свијету постоје само 22 државе које Британија никада није напала.

Стјуарт Лејкок, аутор књиге „Све земље које смо напали и пар које нисмо стигли“ рекао је: „И други народи могли би да напишу сличну књигу, али би она била знатно краћа. Мислим да нам нико није ни близу, иако се Американци, који су касније почели, својски труде да нас стигну“.

Државе које Британија „није стигла“ да нападне означене су на мапи плавом бојом, а то су: Андора, Бјелорусија, Боливија, Бурунди, Централноафричка Република, Чад, Република Конго, Гватемала, Обала Слоноваче, Киргистан, Лихтенштајн, Луксембург, Мали, Маршалова острва, Монако, Монголија, Парагвај, Сао Томе и Принципе, Шведска, Таџикистан, Узбекистан, Ватикан.

Newsweek

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*