Илустрација

ЦРНА ГОРА ПОДИГЛА СПОМЕНИК НАЦИСТИМА: За љубав Њемаца прекршили устав (други дио)

Црногорска власт била је устукнула пред протестима и незадовољством народа, бораца и антифашиста, и одлучила да, сходно договору с владом Њемачке, спомен-гробље њемачким војницима изгинулим на тлу Црне Горе током Другог свјетског рата, умјесто у кругу даниловградске војне касарне, гради на простору војног аеродрома Голубовци код Подгорице. Тој одлуци је несумњиво допринијела и чињеница да је у кругу касарне у Даниловграду 1999. године пала прва жртва НАТО бомбардовања Југославије.

Протест генералног конзула

Тог кобног 24. марта, кад су ескадриле НАТО авиона почеле да изручују смртоносне товаре бомби и ракета над Југославијом, Саша Стајић, млади војник из Београда на редовном одслужењу војног рока, није успио да се на вријеме склони и избјегне смрт коју су душмани сијали, подмукло и кукавички, са по њих безбједне висине и даљине.

Познато је да је у тој бездушној агресији на Југославију једну од водећих улога одиграла Њемачка. Ако је црногорска власт то заборавила и лицемјерно зажмурила пред невиним жртвама и силним разарањима, која је претрпјела и Црна Гора, а понајвише управо аеродром у Голубовцима, много је оних који то никада неће и не могу да забораве.

Сви једнодушно, и од првог дана истичу и нико јавно и отворено до данас није спорио право сваког човјека, па и њемачког војника, на гроб – то је људски и хришћански – али је много оних којима је засметала идеја да се спомен-гробље непријатељима и окупаторима подиже и чува на тлу државе коју су поробили и толико јој зла и несреће донијели.

Тако се, поред осталих, прије двије и по године, на Дан побједе над фашизмом, огласио и Марко Перковић из Тивта, генерални конзул Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, челник необичног удружења грађана, које његује и чува тековине и истину о великој југословенској држави. Он је, поред осталог, од Уставног суда Црне Горе затражио да се изјасни о уставности ове одлукле црногорске владе.

„Устав и закони Црне Горе ни у једној варијанти не дозвољавају изградњу једног таквог објекта. Зато очекујем да се о томе одреди и Уставни суд, коме смо упутили иницијативу подастрту необоривим аргументима јер нам је стало да осујетимо један такав подухват, очигледно политички мотивисан“ – казао је тада Перковић и нагласио да би то било једино од 825 сличних гробаља подигнутих на територији 45 земаља, које би чувала војска, односно, у овом случају, потомци оних који су пуне четири године крварили у немилосрдној борби с фашизмом и нацизмом.

Перковић је тада још истакао да је из преписке са председником Црне Горе Филипом Вујановићем и тадашњим министром спољних послова Игором Лукшићем (који је прије тога једно вријеме био и премијер Црне Горе) дознао да се овдје ради о класичном политички мотивисаном споразуму, односно да је Црна Гора попустила пред притиском Њемачке – да је, како је рекао, у питању „очигледна императивна супериорност и ултимативна искључивост њемачке владе“.

Чувари злотворима

Марко Перковић упозорава на још један трагични апсурд одлуке да се подигне гробље за нацисте. То ће, наиме, значити да ће Војска Црне Горе, поред осталог, имати задатак и обавезу да обавља и дужност неке врсте почасне страже на гробљу, односно чувара споменика злотворима и окупаторима, који су побили толико недужног народа и посијали толико знаних и незнаних гробова зарад остварења својих империјалних, фашистичких циљева.

И Њемци су заплакали

Међу онима који су прије коју годину дошли да се поклоне сјенима жртава њемачког масакра који су починили у Пиви 1943. године, током Пете непријатељске офанзиве, када је злогласна њемачка СС дивизија „Принц Еуген“ за само неколико сати побила 1.094 становника ових крајева, претежно нејачи, жена, дјеце и стараца, коју је похватала по збјеговима, нашао се и брачни пар туриста из Њемачке, Керстен и Аксел Плагеман из Берлина.

„Сматрали смо да нам је обавеза да данас будемо овдје и поклонимо се жртвама“ – рекао је сузних очију Керстен пред спомеником, скулптурама у долини у којој су побијена дјеца.

„Нажалост, у нашој држави је мало оних који знају нешто више о историји Балкана у Другом свјетском рату, а поготову о овом мјесту и о овим догађајима. Заиста ми је тешко данас овдје, очи су ми пуне суза и тешко је описати како једно овакво мјесто дјелује на човјека. Запањен сам оним што сам овдје видио и чуо и све ћемо учинити да људе у нашој земљи упознамо с вашом земљом и историјом, да и они сазнају шта се овде у Долима десило за вријеме рата“ – обећао је тада Керстен Плагеман.

Вести/Будо Симоновић

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*