Емир Кустурица, српски редитељ

Црна Гора наградом исказала поштовање Емиру Кустурици

Награда „Печат Херцега Шћепана“ уручена је у Херцег Новом филмском редитељу и писцу Емиру Кустурици за укупни умјетнички рад, за који је наведено да баштини најплеменитије вриједности српске традиције, те доприноси одбрани идентитета и достојанства српског народа.

Одлуку о овом високом признању манифестације „Трг од ћирилице“ донио је жири, у чијем су саставу били преосвећени епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, књижевник Будимир Дубак, пјесник Радомир Уљаревић и књижевни критичар Желидраг Никчевић, а који је радио са благословом Његовог високог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Говорећи о награђеном аутору, Никчевић је синоћ оцијенио да нико међу домаћим и свјетским савременим умјетницима није као Кустурица тако моћно и без глорификације захватио простор и вријеме региона најпре у филмовима, а потом и књигама.

„Вечерас, ево пред нама Емира Кустурице, човјека који је пронио славу и моћ српске фантазије широм свијета, који, најблаже речено, на ову нашу страну не гледа благонаклоно. Они који српски језик уопште не разумију, а и они који неће да га разумију покорени су снагом те чисте фантазије, тим силовитим продором маште са Истока, чудесима и сновиђењима, бескрајном радошћу и тугом коју та машта васкрсава“, нагласио је Никчевић.

Он је навео да је у исповједном тону своје књижевне мисије, не штедећи ни себе ни друге, Кустурица започео аутобиографском прозом „Смрт је непровјерена гласина“, а наставио збирком прича „Сто јада“ и дневничким записима, личним свједочењима о тешком и лијепом времену одрастања, о срећи и несрећи, против заборава.

Према његовим ријечима, Кустуричина прозна остварења припадају словенској, српској осјећајности, чак њеном патријархалном огранку.

„И данашњи примјери, у које се тако сликовито уписује Емир Кустурица, веома су увјерљиви: српска духовност у стопу прати судбину српског национа, и то судбину свих његових дијелова, снагом за коју никад не знате из каквих дубина долази и каквим моћним оружјем располаже“, навео је Никчевић.

Он је напоменуо да се често помиње „проблем припадности Кустурице“ и навео да сви знају и воле да кажу да „велики умјетници припадају читавом човјечанству“, али да прије тога припадају свом језику и свом народу.

„Уколико су тај језик и тај народ већи, наравно да је лакше да умјетник развије своје дарове. Међутим, и у малим језицима и народима сасвим су могући велики умјетнички подвизи, какав је подвиг Емира Кустурице. Он својим дјелима својим књигама, за нас чува драгоцјену духовну територију, и дарује нам, кроз своју биографију, фантастичне призоре своје маште“, каже Никчевић.

Образлажући одлуку жирија, пјесник Радомир Уљаревић нагласио је да својим књижевним и укупним умјетничким ангажманом Емир Кустурица баштини најплеменитије вриједности српске духовне традиције, пружајући немјерљив допринос одбрани угроженог идентитета и достојанства српског народа.

Према његовим ријечима, носталгичан, ироничан, духовит и повремено веома дирљив рукопис великог умјетника, драгоцјен је не само због своје крајње искрености и приповједачке увјерљивости, него и због храбрости да се аутобиографским штивом брани и заступа етика, лична и национална, у временима тешких искушења и моралних посртања.

„А то је типична андрићевска тема, трагична и дубока, обрађена на нов начин, са новом умјетничком снагом“, навео је Уљаревић.

Он је истакао да раскошним, неукротивим и самосвојним приповједачким даром Кустурица у савремену српску прозу уноси дух и снагу личног свједочења, доказујући још једном да врхунска умјетност богати и оплемењује.

„Овдје на `Тргу од ћирилице` свједочимо да нам језик није случајно дат, да је мјера истинске писмености и описмењености мјера човјековог уподобљења Богу, Слову, Христу Господу, вјечном смислу и вјечном поретку…“, рекао је Уљаревић.

Према његовим ријечима, што је човјек дубљи, његова је духовна глад већа и њено намирење сложеније.

„Помјерањем своје енергије на разна поља културе, а у оквиру исте тежње да створи умјетничко дијело, наш знаменити редитељ Немања Емир Кустурица увијек је стваралачки дјелатан, претичући оно што је већ остварио. У филмској умјетности, музици, књижевности, градитељству, увијек, нов препознатив и свој. Кустурица свој умјетнички свијет изражава свим талентима које му је Бог даровао“, рекао је Уљаревић.

Он је нагласио да Кустурици природно припада награда новског Трга од ћирилице „Печат Херцега Шћепана“, војводе Стефана од Светог Саве, печат који је у облику запете израдио академски вајар Ратко Вулановић.

„Уручујући му награду, желимо му да реченица његовог живота буде дуга и да запете иза његових радова на општу корист српског народа и свих љубитеља истинске умјетности буду честе и видљиве“, рекао је Уљаревић.

Моје књиге су распаковани кофер сјећања, поручио је Емир Кустурица захваљујући се на награди „Печат херцега Шћепана“. Писање сваке нове књиге, како је рекао, чини веће задовољство него рад на претходном наслову, јер стваралаштво је непрестани покушај да се прекине властита сенка на месечини.

„Пишући, наставио сам да негујем традицију приповедања коју су код нас гајили уз огњиште и због тога имамо добре глумце, говорнике, писце – техника је савладавана вековима“ – додао је Кустурица.

„У том смислу ћирилица је право историјско благо. Њоме су писали и Андрић и Црњански, па не видим ниједан разлог зашто не би опстала“, закључио је прослављени српски редитељ.

На крају програма свештеник протојереј ставрофор Радомир Никчевић прочитао је молитву за здравље Немање – Емира Кустурице.

Искра

Један коментар

  1. Da je vise ovakvih Kusturica ili Djokovica srpskom narodu bi bilo lakse da opstanu u ovim smutnim vremenima.
    Takvih perjanica kroz istoriju Srpskog naroda je uvijek bilo i bice i treba se truditi svako ponaosob da da doprinos opstanku Srpske istorije, kulture, tradicije na ovim prostorima. Pojedinacnim djelima se daje vjetar u ledja ovim i ovakvim pregaocima na dobrobit citavog naroda.
    Kojiko su nam samo ova dva brata pruzila srece i zadovoljstva ostavljajuci dubok trag u svjetskoj umjetnosti i sportu.
    A ulizice i nikogovici kroz rezimske medije nastavlju i dalje da ih blate. Nijesu svjesni proste cinjenice, da sa tim novinskim natpisima govore samo o sebi samima i da nikada ne mogu biti cak ni prasina ovim svijetlim svetskim i Srpskim zvijezdama.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*