Грчка делегација на самиту у Бриселу

Ципрас добио 86 милијарди и реструктуирање дуга, али ће трошење новца контролисати ММФ

Американци наредили да Грчка остане у еврозони – да Русија и Кина не би ушле у Атину и Пиреј на велика врата – и остала је. Лидери еврозоне, на челу са Ангелом Меркел, послушно су салутирали: „разумем!“.

Објављено је да су лидери деветнаест земаља које чине еврозону после маратонског самита у Бриселу успјели да постигну договор о новом пакету помоћи за Грчку и останку те земље у систему заједничке валуте.

„Имали смо само један циљ – да постигнемо споразум, и коначно смо га остварили“, рекао је новинарима јутрос предсједник Европског савјета Доналд Туск након самита који је трајао рекордних седамнаест сати.

Он је казао да је Грчкој одобрен нови пакет помоћи од око 86 милијарди евра, али под строгим условима, који укључују пакет мјера штедње који грчки парламент мора да усвоји до сриједе.

„Ово је шанса да се Грчка, уз помоћ европских партнера, врати на пут привредног опоравка и раста“, рекао је Туск.

Предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер је, видно уморан, поручио новинарима да неће бити бити „Грексита“, односно избацивања Грчке из еврозоне.

„Веома сам задовољан“, рекао је он и додао да је јутрошњи договор „типично европско компромисно решење“.

Предсједник Еврогрупе, холандски министар финансија Јерун Дајселблум, истакао је да је „проблем повјерења“ у намјере грчке владе да спроведе пакет реформи коначно превазиђен.

Он је објаснио да је Грчка пристала на кључни захтјев повјерилаца да средства добијена приватизацијом пребаци у посебан фонд у Луксембургу како би се обезбиједило да се она троше на отплату дугова, а не на плате и пензије.

Ово је, уз захтјев да трошење новца из пакета помоћи контролише Међународни монетарни фонд, а не грчка влада, био главни камен спотицања синоћне маратонске сесије.

Холандски министар је објаснио да ће споразум ступити на снагу крајем седмице, након што га усвоје парламенти Грчке и њених европских партнера.

Грчка је обезбиједила реструктурирање дуга, средњорочно финансирање пакетом вриједним 35 милијарди евра у договору са својим повјериоцима и останак Грчке у зони евра, изјавио је данас у Бриселу Алексис Ципрас.

Грчки премијер је рекао да договор који је током ноћи постигнут током самита еврозоне Грчкој може да донесе нове инвестиције, да јој помогне да се извуче из рецесије и избјегне колапс банкарског система, јавио је Ројтерс.

Договор је тежак, рекао је грчки премијер, али и додао да је Грчка успјела да заустави финансијско „гушење“ и колапс банкарског система.

„У овој тешкој борби, успјели смо да побиједимо, да реструктурирамо дуг“, рекао је Ципрас.

Посебно је нагласио: „Грчка је успела да избјегне предају своје државне својине иностранству и обезбједили смо реструктуирање дуга. Наставићемо да се боримо да повратимо свој државни суверенитет“.

Меркел је упозорила да је пред Грчком и њеним европским партнерима дуг пут пун изазова прије него што финализују трећи програм помоћи за Атину, након што су маратонски преговори двије стране окончани договором.

„Пут ће бити дуг, а судећи по ноћашњим преговорима, и тежак“, рекла је Меркелова новинарима у Бриселу по окончању 17 сати дугих преговора, преноси агенција Франс прес.

Канцеларка је поручила да ће савјетовати њемачком парламенту да одобри отварање преговора с Грчком о трећем пакету помоћи, након што грчки парламент одобри цјелокупан програм и донесе прве законе који се на њега односе.

Меркелова није прецизирала када би могло доћи до гласања у њемачком парламенту, али је рекла да ће парламентарном комитету поднијети позитиван извештај ове недеље. „Боље је не враћати законодавце с љетњег одмора прије него што закони у Грчкој буду изгласани“, навела је она.

Грчка је себи отежала услове кроз оштар пад економије у последњих шест мјесеци, као и кроз затварање банака у последње двије недеље, рекла је Меркелова, додајући да је Њемачка одустала од захтјева да Грчка на неко вријеме изађе из еврозоне уколико не испуни услове споразума.

„Не треба нам план Б јер је план А одобрен“, додала је она.

Објаснила је да се од Грчке тражи пензиона реформа, продаја државне имовине и актива, промјене на продуктној и берзи рада.

Подвукла је да номиналног отписивања дугова Грчкој неће бити јер је то „неприхватљиво“.

Додала је да ће за рекапитализацију грчких банака бити потребно 25 милијарди евра.

Дајселблум је потврдио да ће бити формиран специјални фонд за враћање грчких дугова у који ће се сливати средства од продаје државне имовине и да управо тај новац може бити употребљен за рекапитализацију банака.

Факти

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*