Слободан Чикарић, предсједник Друштва Србије за борбу против рака

ЧИКАРИЋ: Држава Србија треба да прогласи НАТО бомбардовање 1999. године за геноцидну радњу

Предсједник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић изјавио је данас да држава треба да стане иза тврдњи да је NATO бомбардовање Србије 1999. године било геноцидна радња, да би те тврдње имале тежину и да би држава добила одштету.

Он је, на конференцији за новинаре, казао да су се он и други љекари који стоје иза тих тврдњи, обраћали страним организацијама, али речено им је да појединачна писања појединаца или удружења не вриједе, уколико држава не стоји иза њих.

„Актуелни министар је у интервјуу једном недељнику потврдио наше тврдње, да је бомбардовање осиромашеним уранијумом утицало на пораст малигних обољења, али је исто тако рекао и да се мора гледати у будућност, а прошлост заборавити“, рекао је Чикарић.

Он је поновио увјерење да је NATO, користећи уранијум 238 и неодређене количине плутонијума 239, који се користи за израду атомске бомбе, нанио велику штету Србији, будући да је познато да ови радиоактивни елементи штетно утичу на организам, као и на настанак малигнитета.

Према његовим ријечима, број људи који су обољели и умрли због уранијума је „бројка много већа од бројке одраслих мушкараца страдалих у Сребреници“.

„Међународни суд је то прогласио геноцидном радњом. А овде се радило о деци, женама, младима, старима, целокупној популацији“, рекао је Чикарић.

Према његовим ријечима, вријеме дејства је споро и може трајати годинама, а симптоматично је то што је број обољелих од неке врсте канцера у Србији знатно порастао у периоду од 2001. до 2010. године, односно регистровано је 330.000 обољелих.

„Ми смо стручним анализама дошли до података да је уранијум 238 одговоран за 15.000 новорегистрованих малигних тумора свих локализација, оба пола, свих узраста, а за умирање најмање 10.000 становника Србије“, рекао је Чикарић.

Он закључује да уранијум споро дјелује и да се не може предвидјети када његово дејство може да утиче на развој малигних ћелија.

Чикарић додаје и да су методе за лијечење малигних обољења промијењене у односу на период прије 2001. године, када је најзаступљенија била метода лијечења радиотерапијом.

Та терапија је, каже он, давала резултате и уклапала се у европске стандарде лијечења.

Међутим, од 2001. године, на препоруку страних Институција, почиње да се форсира инванзивнија метода лијечења хемотерапијом, рекао је Чикарић и додао да су на жалост, листе пацијената који чекају да лијечење све дуже.

Предсједник скупштине Друштва за борбу против рака и бивши дипломата Владислав Јовановић истакао је да се то Друштво, иако је једино те врсте у Србији, суочава саозбиљним финансијским проблемима, јер од прије двије године не прима државне субвенције.

Март је у Србији проглашен мјесецом борбе против рака, а статистике говоре да је код мушкараца у Србији највише затупљен рак плућа, а код жена рак дојке.

По броју обољелих, Србија се налази у врху Европе.

Агенције

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*