Јенс Столтенберг и Мило Ђукановић

ЧИЈИ ЈЕ ОВО ИНТЕРЕС: Црна Гора и лудост проширења НАТО-а

Организација Сјевероатлантског пакта званично је позивала Црну Гору да постане чланица тог војног савеза на челу са Сједињеним Америчким Државама. Црна Гора је на путу да постане тринаеста по реду земља бившег Источног блока која је постала чланица НАТО-а након завршетка Хладног рата. На врхунцу напетости између САД и Русије због Украјине и Сирије даље проширење НАТО-а представљаће огромну грешку.

Позив упућен Црној Гори већ je подстакао Кремљ да саопшти о „неизбежним противмјерама са Истока”. Таква реакција не треба да изненађује. Москва је јасно ставила до знања да даље проширење НАТО-а види као покушај да се Русија опколи и изолује. Штавише, многи Руси оцјењују ову експанзију као грубо кршење обећања западних лидера после завршетка Хладног рата. Владимир Путин је у марту 2014. године отворено тврдио да су их они „лагали превише пута, доносећи одлуке Русији иза леђа. То се догодило и приликом ширења НАТО-а на исток.”

Ипак, западне државе, а прије свега Сједињене Државе, показале су слабу осјетљивост на бриге Русије. Политичари су често износили тврдње да проширење НАТО-а није усмјерено против Русије. Многи су такође, као одговор на руске оптужбе за издају, говорили да се Комунистички блок распао 1990. године, а западни лидери никада нису изричито обећали да се НАТО неће ширити на исток. Без обзира на то како се заправо све одиграло, важно је ипак како Русија види ову натовску експанзију. Будући да је проширење НАТО-а отворено наљутило Русију, било би паметно да се Запад повуче.

Присталице ширења НАТО-а иступају против тога да „Русија стави вето” на одлуке овог савеза. И они су апсолутно у праву када кажу да НАТО има право да прихвати за чланице све оне земље које то пожеле. Али изузетно је глупо користити то право у циљу изазивања Русије и њене бриге за своју безбједност. Проширење НАТО-а треба да буде испланирано до најситнијих детаља да би се схватиле предности и мане ове одлуке.

Нажалост, пријем Црне Горе у чланство НАТО-а ће скупо коштати. Током протеклих неколико година руска интервенција у Украјини и Сирији је нарушила односе између Русије и САД и изазвала забринутост због могућег новог Хладног рата. Ипак, руско-америчка сарадња је неопходна за решавање ова два сукоба. Позив Црној Гори да постане чланица НАТО-а допринијеће удаљавању Русије и учиниће ову сарадњу још теже остваривом.

Када би суштинска корист Црне Горе од чланства у НАТО-у била очигледна, ову цијену би било могуће платити, али те користи једноставно нема. Оружане снаге Црне Горе имају 2000 запослених. Те снаге су основане првенствено због операција унутар земље. Укључујући Црну Гору у своје редове, НАТО ће „раширити заштитнички кишобран” над земљом која готово ничим неће допринијети систему колективне безбједности, а да не спомињемо операције изван граница те зоне.

Неки ће тврдити да је ширење НАТО-а корисно у погледу јачања и консолидације либералних реформи у новодемократским државама. Међутим, демократска консолидација представља прерогатив политичке заједнице, а не војног савеза. Овај задатак пада на плећа Европске уније која још увек разматра захтјев Црне Горе за чланство.

Наравно, проширење Европске уније такође може да наљути Русију. На крају крајева, управо су несугласице са Украјином поводом потписивања споразума са Европском унијом довеле до руске интервенције у Украјини. Међутим, изгледи Украјине за улазак у ЕУ би највјероватније били далеко мање значајан проблем за Кремљ када се НАТО и ЕУ у тандему не би постојано ширили још од завршетка Хладног рата. У том случају би привремено обустављање ширења НАТО-а учинило експанзију ЕУ мање проблематичном за руску страну.

На крају крајева, улазак Црне Горе у НАТО представља безначајну пријетњу за Русију. Ипак, овај позив НАТО-а ће потврдити страхове Кремља да Запад намјерава да опколи Русију. Ако Сједињене Државе озбиљно намјеравају да сарађују са Русијом у циљу решавања криза као што је сиријски сукоб, неопходно је да се заустави ширење НАТО-а. Цијена избацивања Русије из такта просто није вриједна оне безначајне користи коју може да донесе даље проширење савеза.

ЊузФронт

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*