Вехабије у Босни и Херцеговини

ЋЕРАНИЋ: После пропалих преговора Кавазовића и вехабија, ствар у своје руке да узму институције БиХ

Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић оцијенио је да је учинак вишемјесечних преговора Исламске заједнице у БиХ са лидерима параџемата више него скроман, те да је крајње вријеме да реагују институције БиХ.

„Након сједнице Сабора Исламске заједнице у БиХ, која је одржана у суботу, 23. априла, предочени су резултати вишемјесечних разговора и преговарања са лидерима параџемата. Учинак је више него скроман, јер је укупно обављено 38 разговора са представницима параџемата, од којих је 14 прихватило да потпише протокол о прикључењу Исламској заједници, док су представници 22 параџемата то одбила, а два су се потпуно одвојила од Исламске заједнице“, изјавио је Ћеранић.

Он је нагласио да је занимљиво да се више не спомиње број од 64 параџемата како је гласила званична процјена Исламске заједнице, а јавности је остала дилема да ли се разлика између 64 и 38 убраја у ону „мање бројну групу с којом није било разговора“ или је по сриједи нешто друго.

С обзиром на то, каже он, да је ријеч о ширењу текфир идеологије, која је, како су то већ нагласили у Исламској заједници, за посљедицу имала одлазак младића из БиХ на сиријско ратиште, гдје су војујући битке за идеологију „Исламске државе“ многи положили своје животе, опасност од илегалних заједница које дјелују изван Исламске заједнице и мимо Закона о вјерским слободама, не треба подцијенити.

„На потезу су органи БиХ, што од државе и очекује поглавар Исламске заједнице Хусеин Кавазовић. Министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић је већ то громко најавио наводећи ‘да параџемате, који су изван система Исламске заједнице у БиХ, треба рашчистити, а не разговарати са њима'“, подсјетио је Ћеранић.

Децидно нагласивиши да министарство којим руководи „неће дозволити вехабијским лидерима да формирају удружења у приватним објектима и кућама, мимо Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница“, каже Ћеранић, министар безбједности се промовисао у онога који треба да реагује и параџемате погаси.

„Препустићемо министровој креативности да се опредијели за начин борбе са илегалним вехабијским заједницама и динамику извјештавања јавности о учињеном, надајући се да ће задржати бар приближно исти однос који има када су новинари у питању. Може бити и да ће министар Мектић устукнути, као што се увијек повуче након бучних најава о борби против криминала и корупције, коју он очито води микрофоном и џојстиком. Изгледа да је далеко лакше истраживати приватни живот новинара, бавити се њиховом дјецом, шминком и у јавност износити конструкције с циљем дискредитовања професионалног новинарства и права на другачије мишљење“, истакао је Ћеранић.

Након сједнице Сабора Исламске заједнице у БиХ, која је одржана у суботу, 23. априла, саопштено је да су обављени разговори са представницима 38 параџемата, а Протокол и укључење у Исламску заједницу прихватило је њих 14.

Представници 22 параџемата одбили су приступити Исламској заједници БиХ.

Крајем фебруара истекао је рок који је Исламска заједница БиХ дала илегалним џематима да се интегришу у заједницу или да се суоче с последицама.

Тада се говорило о 64 параџемата у БиХ у којима се проповиједа радикални ислам и у којима се углавном окупљају вехабије, није пристао на интеграцију.

Највише их је на подручју Сарајева, најактивнији су у Зеници, на подручју Бихаћа, Тузле, у Травнику, а највећи отпор пружају параџемати из Горње Маоче и Ошви.

СРНА/РТРС

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*