Татјана Ђуришић-Бечановић, предсједница Савјета за израду "Рјечника"

ЧЕГОВИЋИ: Црногорци добили први дио „Рјечника црногорског народног и књижевног језика“

ЦРНОГОРСКА академија наука и умјетности објавила је први дио „Рјечника црногорског народног и књижевног језика“.

На нешто више од 500 страница пописано је 12.018 ријечи које почињу словима А, Б и В заједно са информацијама о њиховом изговору, поријеклу, граматичком статусу, значењу и употреби. Текстуални дио употпуњују и графичке илустрације.

Аутори „Рјечника“ поручили су да овај пројекат представља темељ црногорског идентитета.

„Рјечник открива лексичку ризницу која је заједничка Његошу и данашњим говорницима црногорског језика. Дакле, слободно можемо рећи да нам је свака друга Његошева. Сви значајни писци 20. вијека који су допринијели успостављању црногорске текстуалности заступљени су у изворнику“, казала је предсједница Савјета за израду „Рјечника“ Татјана Ђуришић-Бечановић.

„Рјечник“ је општег типа и намијењен је широј читалачкој публици. У њему је пописано и 3.446 ријечи које припадају народном говору и одражавају црногорски менталитет.

„Лексеме авизан, азман, азманка, баламутина, бамбрек, барач, бјечве, бјелаче, ваздан, валутак, вастаче, вељи, вигањ и многе друге означавају оне дјелове културне и друштвене стварности који измичу модерном животу и падају у заборав“, казала је професорица лингвистичких наука Јелена Башановић Чечовић.

О историјским контактима Црногораца са другим народима свједоче позајмљенице које су такође нашле мјесто у овом „Рјечнику“.

Најзаступљеније су ријечи чије се поријекло везује за оријенталне и романске језике док је мање оних које потичу из грчког, њемачког, мађарског, руског и албанског. Пописане су и позајмљенице из енглеског језика које су се одомаћиле, попут ријечи блог, бестселер, билборд, ботокс, веб и друге.

„Примјере њихове употребе обично смо налазили у језику савремених црногорских штампаних медија или литерарним остварењима млађих црногорских стваралаца“, рекла је Башановић Чечовић.

Текстуални дио употпуњују 182 графичке илустрације ријечи које је урадио књижевник Зувдија Хоџић.

„Био сам човјек, онај који воду носи, прихватио сам се много лакшег посла“, казао је Хоџић.

Из Црногорске академије наука и умјетности истичу да овај „Рјечник“ представља темељ за црногорски идентитет.

„Прије ове књиге све приче о идентитету су празна наклапања, ова књига је велика потврда литературе народа који ту литературу баштини“, казао је црногорско-монтенегристички књижевник Јеврем Брковић.

„Предсједништво Академије је одлучило да овај Рјечник буде скроман, али више него важан поклон Академије обиљежавању десете годишњице обнове независности Црне Горе“, казао је председник ЦАНУ Момир Ђуровић

Планирано је да други том „Рјечника црногорског народног и књижевног језика“ буде објављен у априлу наредне године. Када буде завршен, комплетан „Рјечник“ објединиће богату грађу од чак 90 хиљада ријечи, а биће штампан на оба писма, с тим што је предност дата ћирилици јер је и прва штампана књига код јужних Словена, Октоих, била на овом писму.

Вијести

4 Коментара

  1. Mihailo Strogof-Ljubisa

    Izbacite iz recnika srbske reci, i istace te na 100-nak lokalizama, pa se dicite sa njima.
    Svi cete vi jednoga dana kucati na srbska vrata ( kao i uvek do sada), zaklinjuci se da ste „najcistiji“ Srbi. Trenutno su Srbi na zacelju dogadjaja( ne po prvi put) , ali su uvek u proslosti uspevali da se izbave od zla, pa ce i sada. A onda ce „braca“, kao i uvek, da pohrle u Srbiju. A valjda ce se i Srbi jednom osvestiti pa shvatiti ko im je prijatelj im pravi brat.

  2. Svaka čast Crnogorci. Skoro da ste juče postali nacija a već imate i svoj rečnik. Alala Vam vera. To što je vama uspelo nijednoj naciji nije uspelo iz prve. Vi ste za Ginisa.

  3. На Цетињу се припрема пакао Србији
    Мада је ово што је наведено (с националне и државне тачке гледишта) запрепашћујуће, Рашовић пише да је то мање важно у односу на проаустроугарску делатност краља Николе преко свог најмлађег сина Петра, команданта “Ловћенског одреда“ и на неке друге начине. Уверава да је таква делатност била узрок страшним поразима српског оружја крајем 1915. године и великом помору војника и становника Краљевине Србије. Један од најважнијих разлога за велико страдање Срба је одлука краља Николе да онемогући добру саобраћајницу између Србије и Црне Горе.
    Вроховна команда Србије је уочила, да је сасвим извесно да ће, у случају новог напада Централних сила, српска војска морати да се склони у Црну Гору, па је направила нацрт за изградњу прометног пута: Косовска Митровица – Пећ – Андријевица. Своје обавезе према путном пројекту, Влада Србије је извршила и Влада Црне Горе је требало да обави грађевински део посла. Краљ Никола је, за ове послове, наименовао свог интимног пријатеља Смодлаку. Рашовић каже да је Смодлака био инжињер, али му не наводи име, ни порекло. Према презимену, сигурно је да је из Аустроугарске, вероватно Србин католик.
    Градња пута је започета, али се остало на томе. Руководиоци пројекта, под управом Смодлаке, одуговлачили су с радовима. У Београду су сазнали за ово, па су понудили црногорској Влади и материјал и радну снагу. И оно што се не би могло очекивати, уследило је. Влада Црне Горе је потпуно обуставила рад на деоници пута Пећ – Андријевица!
    Да не бисмо о последицама овакве одлуке Цетиња нагађали, преузећемо о томе запис Лазара Рашовића. Он их је, непогрешиво, био свестан. После ћемо навести детаље око краљеве забране изгрдње пута спаса за војску и народ Србије – Пећ – Андријевица:
    “Да је овај пут био готов, читави догађаји – иза бугарског напада на Србију, ишли би другим током. Србија би, полагано одступајући, пренијела тешку артилерију, аутомобиле и комору у Црну Гору, ту би се утврдила и са црногорском војском давала успјешни отпор непријатељу. Овако је српска војска морала сву своју тешку артилерију, све аутомобиле и кола да уништи у Метохијској равници, јер се од Пећи нијесу могла даље вући. Сва ратна спрема српске војске уништена је због тога, што је неискрена и небратска политика са Цетиња спријечила довршење пута Пећ – Андријевица и тиме проузрочила ону страшну катастрофу и оне неописиве патње српске војске преко снежних гудура албанских планина“.

  4. Njegoš crnogorski pisac????? Ovi se zajebavaju.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*