Сателитски снимак Балкана

ЖУЈОВИЋ: Будућност је у савезу балканских државa

  • Најважнија добит грчког отпора је буђење свести народа о ропском положају у односу на институције лихварске интернационале. То је оно што не желе да знате
За www.princip.me
Пише: Бранко Жујовић

Хоће ли Грчка напустити еврозону или неће није неважно, али није ни најважније питање са којим ћете се пробудити у понедељак. Док смо посматрали трагичне маске у агонији грчке драме са повериоцима, стицао се утисак да Алексис Ципрас блефира и да ће на крају пристати на понуду која му се учини крајњом. Нарочито се то чинило онда када је из прговора удаљио распојасаног и тврдог Јаниса Варуфакиса. Мало ко је до јуче веровао да би Атина заиста могла да напусти еврозону.

Данас је Грчка на корак од одустајања од евра и проглашења банкрота. Грчки референдум је снажан ударац за саму идеју Европске уније, много јачи од шкотског, али ствари не треба преувеличавати.

Грчка је релативно мала, премда стратешки важна земља. Стога, еврозона итекако може без ње. Отуда коментари аналитичара да би Грчка, чак и ако изађе из еврозоне, могла да задржи евро као употребну валуту, попут Црне Горе и локалних власти на Косову и Метохији.

Најважнија тековина, управо добит од грчког отпора је буђење свести народа о ропском положају у односу на институције лихварске интернационале. То је оно што не желе да знате. Зато јавност замајавају драматизацијом мање важних питања.

Европска унија жели да искорени младицу грчког отпора која би лако могла да се прими на Пиринејском, Апенинском и Балканском полуострву, Мађарској, а сутра у Словенији, Хрватској или некој другој европској држави друге или треће класе чији је „развој“ темељен на простом задуживању и крчмљењу ресурса.

Сагледавајући данашње стање на Балкану, јасно је да је будућност балканских држава у једној старој, до Сиризе утопистичкој крилатици: Балкан балканским народима.

За балканске државе најоптималније решење био би консензус око идеје о Балкану као зони слободног привређивања, војне и политичке неутралности. Ту зону могле би да чине Србија са Косовом и Метохијом у садашњем обиму односа Београда и Приштине, Грчка, Бугарска, Румунија, Македонија и БиХ (Република Српска). Балканска зона могла би да затражи отворене канале ка тржиштима Русије и Евроазијског економског савеза и Царинске уније, Европске уније и Турске, али и других великих земаља. Произвођачки и развојни капацитети такве зоне били би несагледиво већи од појединачних капацитета њених могућих чланица.

Ове земље могле би обједињено да прихвате моделе Европске уније када су у питању борба против корупције, организација и ефикасност управљања и пословања, чак уз неку врсту европског саветодавног надзора. Зона би била противтежа, али и равноправан партнер Турској, а темељила би се на гаранцијама великих сила. Сутра би могла да буде значајна европска брана наступу исламског екстремизма и тероризма, али и значајна енергетске зона.

Бугарска и Румунија могле би да затраже двоструки статус чланова Европске уније и балканске зоне. Зона би развој могла да темељи на равноправном и уравнотеженом приступу финансијским организацијама и тржиштима запада, Русије и Евроазијске економске зајднице, Кине и земаља БРИКС-а, али уз строго поштовање принципа стварног развоја и контроле задужености. Обједињена, оваква балканска заједница могла би да учествује у значајном броју међународних организација, недоступних појединачним балканским државама.

Ван Балканске зоне остале би државе смањених демократских капацитета, које су показале ванредну, управо вазалну, али на изборима увек изнова и убедљиво потврђивану лојалност западним силама и жељу да своје интересе потпуно, до промене властитог идентитета, подреде геополитичком сизерену. На тај начин, Нато би био задовољен присуством на Балкану, али уз демилитаризацију Косова и Метохије, где би мировне снаге задржале присуство. Питање присуства Нато пакта у Бугарској, Румунији и Грчкој могло би да буде решавано касније.

Иако ова идеја тренутно изгледа нереално, нови политички став балканских народа, инспирисан грчким отпором и свешћу о извесном дужничком ропству уколико се акција не предузме, могао би да доведе до кристализације једе овакве идеје, нарочито ако исламски терористички фактор на Блиском истоку буде јачао и угрозио Балкан. Јасно кристализована идеја о балканској зони слободног привређивања, војне и политичке неутралности могла би тада да добије право грађанства и постане крупан улог у игри коју више од два века називамо Источним питањем. У случају заузимања одлучног става поменутих балканских нација и саме САД биле би принуђене да редефинишу свој однос према Балкану који више не би био тако несрећно распарчан.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*