Британски научник Стивен Хокинг и руски бизнисмен Јуриј Миљнер

Breakthrough Starshot: Хокинг и Миљнер лансирали пројекат вриједан 100 милиона долара

Чувени британски научник Стивен Хокинг и руски бизнисмен Јуриј Миљнер лансирали су пројекат Breakthrough Starshot вриједан 100 милиона долара, чији је циљ – упућивање у наредних 20 година робота са Земље, према најближем звјезданом систему Кентаур, односно према звијезди Алфа Кентаури.

Растојање до овог тројног звјезданог система износи „само” 40 билиона километара, односно – 4,37 свјетлосне године.

Данас најбржем космичком броду било би потребно 30.000 година да стигне до тог система.

У саопштењу иза којег стоје Миљнер и Хокинг пише: „Циљ пројекта Breakthrough Starshot је да покажемо да наноапарат тежак свега неколико грама, који покреће свјетлосни зрак, може да развија хиљаду пута већу брзину и да ће, самим тим, бити у стању да до сазвежђа Алфа Кентаури стигне за само 20 година”.

Према истом саопштењу, тај наноапарат ће бити минијатурни робот са камерама, фотонским мотором, енергетским блоком и системом везе и навигације. Имаће, такође, своје свјетлосно једро „дебљине” од свега неколико стотина атома, а са масом од неколико грама.

Сваки овакав робот – због своје минијатурности – коштаће колико данашњи скупи мобилни телефони, али ће за њихово лансирање бити потребно можда и по неколико стотина хиљада долара. Међутим, сами роботи ће бити толико јефтини да ће моћи да буду лансиране десетине, можда и стотине.

Коришћење „свјетлосног једра” није нова идеја. Већ су лансирани апарати који су га користили јер им је омогућавало да (без трошења енергије) користи потисак сунчевог вјетра, односно честица које стижу од Сунца. Један од таквих апарата је сонда LightSail коју су Американци лансирали прошлог љета. Али, у Миљнеровом и Хокинговом пројекту – извор сунчевих зрака које ће покретати наноробот треба буде матрични систем, са одвојеним изворима свјетлости, који ће се налазити на Земљи.

Пројектом Breakthrough Starshot руководиће Пит Ворден, бивши шеф Истраживачког центра „Ејмс” који функционише у оквиру NASA.

Миљнер је објаснио како ће бити могуће направити тако мали „космички брод”:

„Данас смо у стању да у једна чип „спакујемо” неколико камера, радиоизотопну батерију, процесоре, навигациону опрему, комуникационе ласере и фотонске моторе. Све то може да тежи свега 370 милиграма. То можемо већ данас, зато нам нису потребне знатно напреднија решења. Све ово би прије 10-15 година било 200 пута теже”.

Ворден је открио још једну амбицију Хокинг-Миљнеровог пројекта:

„Већ смо посматрали око 200 звијезда које су најближе Земљи, као и 40 других у најближим галаксијама. Ускоро ћемо извршити посматрање свих звијезда у радијусу 25 свјетлосних година од Земље. Такође: свих звезда које личне на наше Сунце у радијусу од 250 светлосних година. А то је више од 1.700 звијезда”.

Још је додао: „Када нам се, а то ће бити током ове године, прикључи аустралијски телескоп Паркс – бићемо у стању да посматрамо цијело небо, укључујући и Алфа Кентаури”.

Агенције

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*