Мигранти у Београду

БРАНИСАВЉЕВИЋ: Морал у транзицији

  • Уместо озбиљних друштвених аналитичара, светских експерата, имамо самопроглашене стручњаке опште праксе, политикологе у покушају и филозофе који нису мрднули из наше средине
  • Што је незнање дубље то се агресивније бране погрешни ставови, а што неко има мање везе с неком темом то се више гура да о њој говори на телевизији или да пише колумне по дневним и недељним новинама
  • Пошто су прошле годишњице Сребренице и Олује, Шиптари нису у масама населили Војводину, а Ципрас није срушио Европску унију нити је грчки референдум свгнуо бриселску бирократију треба разглабати о азилантима и њиховим тајним наканама
За www.princip.me
Пише: Стефан Бранисављевић

Ратови, кризе, миграције и несреће извлаче из људи најбоље али и најгоре особине. Последњих деценија сведоци смо да пред нашим очима нестају државе, хармонични односи бивају замењени геноцидима, а секуларизована и полусекуларизована друштва у секунди бивају поцепана међурелигијским ратовима без стварног победника.

Иако се за Балкан може рећи да је историјски буре барута постоје још неуралгичније геополитичке тачке на планети. На пример, Блиски исток на коме су потекле све главне монотеистичке религије, који је геополитичко и енергетско чвориште те мост где се мешају евроазијске културе.

У савременом свету брзог протока људи, идеја и роба смешно је очекивати да ће Србија бити изузета, изолована и поштеђена глобалних потреса. Такво мишљење може имати само неинформисан, необразован, учаурен и социјално ретардиран појединац. Уколико је реч о човеку масе, то није толико страшно јер се сва друштва мере, као и планине, према њиховим највишим врховима. Проблем је када такве ксенофобне, паланачке и отворено расистичке ставове износе образовани који би требали да представљају интелектуалну и културну елиту земље.

Светски ратови, окупације, грађански ратови и економска криза условили су да у последњих сто година Србија ослаби биолошки, морално и економски. Ту треба додати систем негативне селекције који је у мирнодопском периоду попримио карикатурне облике те, сем у спорту и кроз ретке појединце из других области Срби, уопште немају аутентичну елиту.

Уместо озбиљних друштвених аналитичара, светских експерата, имамо самопроглашене стручњаке опште праксе, политикологе у покушају и филозофе који нису мрднули из наше средине. Они ни после двадесет година нису схватили шта се дешавало током ратова у бившој Југославији, како је требало устројити друштво у краљевини, а како у Титовој републици. Ни идеологија, ни пароле, ни званичне друштвене вредности тог доба немају на њих такво дејство као економска безбрижност тих неколико деценија привидног напретка. Свака нова генерација интелектуалаца бивала је гора од претходне јер ко год је желео да напредује у својој професији, у свом граду и држави то није могао највише од армије етаблираних паразита на свим нивоима.

По мафијашком псеудодржавном устројству тако су и ту клептократе заузеле позиције у политици, култури, науци, економији и безбедносном апарату. Друштво је добило праве касте у свакој професији-од медицине, медија, индустрије забаве, до драмских и ликовних академија, од правничких до полицијских династија.

Људи који су поседовали квалитете и којима је такво друштво било тесно одлазили су да се не врате. Неко је бежао од ратова, неко од беде, неко од закона, а некоме је било доста гледања једних истих везароша како не само напредују него соле памет бољима од себе.

Отварањем медија и релативном демократизацијом на површину су крајем осамдесетих и почетком деведесетих изашли класични опсенари који већ тридесетак година успешно продају маглу. Успели су додатно да загаде медије јефтином ксенофобијом, сензационализмом и жутим тумачењем историје. Чак и када би рекли нешто тачно- једну исправну пратило би десет погрешних претпоставки.

Свако је постао стручњак за сваку област и зато нацији тако иде.

Што је незнање дубље то се агресивније бране погрешни ставови, а што неко има мање везе с неком темом то се више гура да о њој говори на телевизији или да пише колумне по дневним и недељним новинама. Читава плејада списатељица  почеле су не само да пишу теме “о љубави и моди”, већ и да тумаче геополитичке промене у свету, а да никада нису живеле у тим друштвима или да су макар прочитале неке научне радове о темама о којима разглабају. Главни извор информација су им исти такви безвезњаци који пишу по таблоидним новинама о томе “како завести мушкарца”, “како ићи на потпетицама”, “како летовати на јахти са вољеном особом”те сличне врло битне теме.

Оно што је симптоматично је да о тзв. исламизацији Европе пишу са истих ксенофобних, расистичких и паланачких позиција и декларисани расисти( баштиници пропалих десних идеологија) и декларативне присталице грађанског друштва које сматрају да се европске вредности секуларног, грађанског и плуралистичког друштва селективно примењују и да би они ту требали бити на врху пирамиде. Нема велике разлике између класичног расисте или присталице ЛДП-а који мрзи Цигане и црнце. Овај други је још конфузнији и контрадикторнији у својој глупости.

Медији у свему томе играју најпрљавију улогу јер преко поменутих сервирају довољну дозу афера, скандала и псеудо-завера како би народу скренули пажњу са правих питања. Треба што више затомити критичку и стваралачку свест, а што више развити себичлук, подозривост и завист. Уместо друштва где ће људи сарађивати потребно је створити климу општег неповерења, нетрпељивости и површности. Сви против свих како би се људи забавили међусобно а оставили клику на власти да се несметано богати и да их гура у нове конфликте.

Тако је и са најновијом забавом за масе-милионима азиланата који ће населити просперитетне земље западног Балкана. Пошто су прошле годишњице Сребренице и Олује, Шиптари нису у масама населили Војводину, а Ципрас није срушио Европску унију нити је грчки референдум свгнуо бриселску бирократију, треба разглабати о азилантима и њиховим тајним наканама. Исте фразе које су се својевремено могле чути о босанским, крајишким и косметским избеглицама сада се могу чути за ове несрећнике који су сами или са породицама препешачили и препливали стотине и хиљаде километара.

Вајни националисти на батерије одмах су кренули са теоријама да азиланти дању чуче по парковима, а ноћу троше милионе по београдским ресторанима и сплавовима. Такође, добијају паре преко банкомата, а неки од њих су виђени како седе по престоничким локалима наручујући храну и пиће. И то све налупета херц књижевница као и њена колегиница која деценијама не може да се идејно оријентише, али важи за озбиљног новинара.

Посебно је лицемерно када ксенофобија долази из народа који је и сам пуно пута био у бежанијама, сеобама и несрећама, чији су млади и образовани у милионима у емиграцији. Као да ама баш ништа нису узвукли као закључак из свих тих недаћа. Уместо емпатије постали су само још бездушнији и затворенији у свом свету у коме су они вечите , космичке жртве и праведници.

На срећу, немали је број оних који примећују ове аномалије, те, иако сами сиромашни, налазе начина да помогну избеглице не гледајући ко је ко. Онај ко заиста жели некоме да помогне то ради без пуно приче, без публицитета и од срца. Таквих је увек било и биће их, као што на жалост има и оних о којима смо већ писали, који делују да су бројнији јер су агресивнији и медијски присутнији.

Оно што недостаје је отворени дијалог и аналитички приступ проблемима, са мање сензационализма и напаљености која је постала заштитни знак свих друштвених слојева.

Једини ко је гори од поквареног богаташа је покварени сиромах…

Принцип

Један коментар

  1. Ne ulazim u komentare tog članka, ali činjenica jeste da navala migranata ima te kako veze sa američkim scenarijem. Na srpskim političarima je da shvate važnost tih novih događanja i da sačuvaju Srbiju koja se nalazi u nekoj vrsti hibridnog rata kojeg provodi Zapad u navodnom strahu od Rusije. Zato i vidim budućnost Srbije sa Ruskom Federacijom, i to politički, ekonomski i vojno. Evropska Unija je više pod komandom Amerikanaca, a i pitanje vremena kada će puknuti.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*