Сиријски војник у ослобођеној Палмири

БРАНИСАВЉЕВИЋ: Исламска држава (трећи дио)

  • Најновија формација на терену је тзв. „Сиријска ослободилачка војска“ коју САД и Јордан, обучавају, наоружавају и гурају у борбу против џихадистичких група и Асада: циљ је да ослободилачка војска замијени тзв. „Слободну Сиријску армију“ основану у љето 2011, која се у међувремену распала и из које су настале неке од главних џихадистичких војски
  • Америчка страна и западни медији систематски шире лажи да су остаци Садамове Баат партије директни узрок раста сунитске побуне, а не они сами који су наоружали шиитске и сунитске милиције те их гурнули једне на друге. Тако са себе покушавају да скину кривицу за грађанске ратове које су систематски изазивали и чији ток и даље контролишу у великој мјери
  • Ови напади по свијету, од којих је задњи у Даки, подижу колико-толико морал исламиста који су у константној дефанзиви од прољећа ове године. Стога су и напади саморадикализованих а често и ментално поремећених појединаца (попут Омара Матина) добродошли да би се обесхрабреним присталицама показало да је рука џихадиста дуга и да могу напасти у сваком дијелу свијета
За Принцип пише: Стефан Бранисављевић, сарадник са Блиског истока

Након пада Палмире у руке регуларне сиријске војске крајем марта, ситуација на терену потпуно се окренула против „Исламске државе“ (ИД) која трпи поразе у Ираку и Сирији. Падом Фалуџе у руке регуларне ирачке војске и шиитских милиција фокус се помјера ка мјестима на сјеверозападу и Мосулу, највећем граду кога џихадисти контролишу у својој држави.

Са друге стране, у Сирији се Асадове трупе налазе на 40 км од Раке, неформалне престонице „Исламске државе“, док са сјевера и сјевероистока исламисте напада курдска милиција. Чини се да не постоји начин да ИД до почетка 2017.године преживи заједничку офанзиву курдско-сиријско-ирачких снага потпомогнутих руском и америчком авијацијом.

Слична је и судбина Ал Нусре, локалне испоставе Ал Каиде, према којој се не примјењују мировни договори већ је попут ИД-а под сталном ватром. Русија и САД постигле су консензус о уклањању такфиристичке опозиције (за почетак), а касније ће се већ ушанчити око питања везаних за будућност Асадовог режима гдје ће свако форсирати своје пулене на терену.

Најновија формација на терену је тзв. „Сиријска ослободилачка војска“ коју САД и Јордан, обучавају, наоружавају и гурају у борбу против џихадистичких група и Асада: циљ је да ослободилачка војска замијени тзв. „Слободну Сиријску армију“ основану у љето 2011, која се у међувремену распала и из које су настале неке од главних џихадистичких војски. Овим новим експериментисањем Јордан доводи своју безбједност у питање јер се таква „ умјерена“ опозиција врло лако може окренути против режима у Аману, те довести до преливања сукоба на друге земље, што је џихадистички циљ од почетка сукоба у региону.

За разлику од Ал Каиде која никада није функционисала као држава, већ је уживала гостопримство талибанског режима у Авганистану, „Исламска држава“ је дјеловала као такфиристичка државна творевина, са министарствима, институцијама, судовима и запосленима. Колико год то некоме дјеловало немогуће ИД јесте био државна творевина и срачунато је основана у најконзервативнијим дијеловима Ирака и Сирије.

Америчка страна и западни медији систематски шире лажи да су остаци Садамове Баат партије директни узрок раста сунитске побуне, а не они сами који су наоружали шиитске и сунитске милиције те их гурнули једне на друге. Тако са себе покушавају да скину кривицу за грађанске ратове које су систематски изазивали и чији ток и даље контролишу у великој мјери.

Што нека организација има есктремнију идеологију то је више страних шпијуна у њој.

Како ИД трпи војне поразе, тако се повећава број глобалних терористичких акција у свијету у којима учествују њени спавачи и симпатизери. Oд друге половине прошле године повећао се број напада у свијету и они укључују европске метрополе попут Париза и Брисела, затим градове у земљама које су пропуштале добровољце и нафту, попут Турске, или престонице у муслиманским земљама, попут Амана, Даке и Анкаре. Турској је петљање у унутрашње ствари Ирака и Сирије већ почело да се обија о главу јер је отворила нове фронтове, а старе није затворила.

„Исламска држава“ ће покушати да у наредном периоду изазове што више штете на што више различитих географских локација и за то неће бирати ни средства, ни своје представнике, зашта је најбољи примјер америчко-афганистански хомосексуалац из Орланда.

Са друге стране, погрешно је мислити да исламистичке организације на Синају, у Јемену, Либији, западној и источној Африци, у Пакистану и Бангладешу, Јордану и Француској немају никакве директне везе са „Исламском државом“. Тројица бомбаша самоубица која су прошлог уторка разнијели себе и путнике на истанбулском аеродрому дошли су не из арапских земаља већ бивших држава СССР-а што указује на одличну повезаност различитих џихадистичких центара у свијету.

Сваким новим поразом у Ираку, Сирији и Либији, „Исламска држава“ активира нову операцију далеко од самог фронта. Ти порази интензивирају војне акције коалиције која све више стеже обруч око главних градова џихадистичке државе. Губитак нафтних поља у Ираку и Сирији, као и одсијецање веза са купцима те нафте, слаби финансијски ову организацију.

Ови напади по свијету, од којих је задњи у Даки, подижу колико-толико морал исламиста који су у константној дефанзиви од прољећа ове године. Стога су и напади саморадикализованих а често и ментално поремећених појединаца (попут Омара Матина) добродошли да би се обесхрабреним присталицама показало да је рука џихадиста дуга и да могу напасти у сваком дијелу свијета.

Посебну важност представљају напади током Рамазана, јер жртвовање припадника ових организација добија на посебној важности.

Ипак, након војног слома ИД који је извјестан остаје битније питање-како дерадикализовати сунитске муслимане у окупираном и подијељеном региону. Организације попут ИД имају своју предисторију у такфиристичким исламским школама које сежу дубоко у Средњи вијек и које мијењају име организације али чија је нетолерантна идеологија увијек присутна и спремна да се употријеби од стране глобалних дестабилизатора свијета.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*