Са промоције књиге „Србија и Евроазијски савез”

БЕОГРАД: Представљена књига „Србија и евроазијски савез“ (фото)

Књига „Србија и Евроазијски савез” представљена је синоћ у београдском хотелу „Москва”, пред великим бројем гостију из земље и иностранства, делегацијама парламентарних странака и ванпарламентарне опозиције, представницима крупног капитала, медија и научног и културног живота.

Тако широко интересовање је изазвало и само штиво – као први покушај да се у Србији анализира концепт евроазијских интеграција и користи које Србија може да има од њих, али и листа говорника на којој су били замјеник амбасадора Руске Федерације Денис Кузнедењев, предсједник покровитеља пројекта – Међународне словенска академија наука, образовања, умјетности и културе – Сергеј Бабурин, предсједник српског одељења МСА Владимир Кршљанин и приређивач зборника академик МСА Зоран Милошевић.

Аутори чији су радови здружени на 288 страна, су из Србије (14), Русије (4), Бјелорусије (3) и по један из Украјине, Републике Српске и Доњецке Народне Републике.

Кроз 23 тезе објашњавају садашње стање српско-руских односа, мјесто Балкана у евроазијским интеграцијама, уставно-правне аспекте, православље као фактор зближавања наше земље и Евроазијског савеза. Затим: како се у програмима српских парламентарних странака третирају евроазијске интеграције, са једне стране, и како се у Србији, са друге стране, води прозападна политика уз незаобилазно последично разграђивање државе, нације, идентитета и језика.

Обрађује се и шта значи бити Европљанин, подсјећа на хитлеровске димензије ЕУ, указује на позицију Србије у евроатлантским интеграцијама као и евентуалном сукобу НАТО и ОДКБ-а, али и на нови систем безбједности за Србију и цио свијет.

Главна порука – а изрекао ју је замјеник амбасадора Руске Федерације Кузнедењев – била је да Русија продубљивање евроазијских интеграција сматра кључним задатком, а да за укључење Србије у те процесе не постоји нити једна правна препрека.

Шта више – како је то изоштрио Сергеј Бабурин – Србија само треба да прескочи препреку такве политичке одлуке. Био је додатно изричит: у одабиру међународних интеграција и економској сарадњи „не смије се правити компромис тамо гдје се боримо за своју душу”.

Па још и подвукао:

„Зашто Србију убјеђују да уђе у ЕУ? Да би заувијек леганизовали губитак Косова и да би довели у питање велики број процеса! Многи се боје да Србија уђе у Евроазијски савез. ЕУ хоће да Србију постави на исту клупицу са Косовом и да каже да ће ту да седе као равноправи. А у Евроазијском савезу, Србија ће да добије пријатеље који ће да кажу: ко то тамо хоће да учини нажао нашој браћи Србима!“

„После ове књиге нико неће моћи да се правда да не види разлику између уласка и неуласка Србије у ЕУ“, рекао је Бабурин, честитајући ауторском колективу на концепцијском приказу и закључку шта Србија добија уласком у Евроазијски савез који је назвао једним од највећих достигнућа Владимира Путина.

Он је објаснио зашто су евроазијске интеграције „најправилнији начин организовања правичног живота”, као и да је ова књига настала управо у том циљу – „ради спасења душе и изградње праведног друштва гдје ће свако да буде срећан”.

„Ако то схватимо, разумјећемо процесе у свијету. Међу њима је и прва у историји заједничка изјава – после сусрета патријарха Кирила и римског папе – у којој кажу да човјеков живот никада није био под толиком пријетњом као данас, гдје се морал урушава, а породици се пријети уништењем. Угрожени су темељи Хришћанства и схватамо да је постављена вододјелница између онога што представља ЕУ и онога што је Евроазијски савез. Разлика је у духовним вриједностима“ – рекао је Бабурин и као очигледан примјер навео вриједности породице и продужења живота.

Подсјетио је да за ЕУ родитељи нису мајка и отац него бројеви (бр. 1 и бр. 2), те се чак и од „једне Киргизије захтјева да из устава избаци дефиницију да је породица савез мушкарца и жене. Са друге стране, ми сматрамо да је главни задатак породице рађање новог живота. За нас је живот два мушкарца или двије жене кооперација, а не породица”, поентирао је Бабурин.

Спас и за Русију и за Србију он види у рађању дјеце, јер је главни проблем обје земље недовољан наталитет, са том разликом да је у РФ, од доласка Путина, наталитет већи од морталитета. „Никада нећемо побиједити ако не побиједимо сами себе и многодјетне породице не постану правило”, поручио је на крају Бабурин.

Наступајући у име организатора, Владимир Кршљанин је издвојио још неке конкретне разлике у „понуди” за Србију.

За нас је, нагласио је, значајно да су у ЕАЕС (Евроазијски економски савез) основни методи регулисања пољопривредне производње усмјерени на унутрашњу подршку економске стабилности чланица и њихових произвођача и на развој аграрног сектора са органским развојем укупне економске дјелатности (прије свега међу чланицама), док су у ЕУ основне мјере усмјерене на ограничење конкуренције од стране произвођача нерезидената ЕУ, путем ограничења увоза пољопривредних производа кроз порезе, квоте и техничке регулативе који практично онемогућавају промет, са истовременом подршком домаћим произвођачима у облику субсидија. Дакле, Србију у ЕАЕС чека већа флексибилност, већа окренутост узајамној помоћи и потпуно одсуство спољног наметања унутрашњих економских и политичких решења.

„Грађани мудро и непогрешиво сагледавају све финесе ових алтернатива. За Србију је темељно њено историјско и стратешко партнерство са Русијом, које наш народ с правом доживљава као братство. ЕАЕС, Евроазијски савез и Велика Евроазија, па и ОДКБ, су само конкретне могућности које Србија, стојећи чврсто на тим темељима, може да бира. Па када је све то већ тако, не могу, а да не питам када ћемо смоћи снаге да преокренемо дефиницију наше спољне политике која стоји наглавачке: „Наше стратешко опредељење је ЕУ, а желимо и што боље односе са Русијом”? И када ћемо на основу Декларације о стратешком партнерству, са Русијом потписати обавезујући Споразум о војно-политичком савезништву“, рекао је Кршљанин.

Он је подсјетио да је Евроазијски економски савез (који чине Русија, Бјелорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија) потписао споразум о зони слободне трговине са Вијетнамом и указао да Србија може лако да буде друга земља са којом ће такав споразум бити потписан што није од малог значаја, јер преговоре о таквом споразуму воде још и Египат, Тајланд, Иран и Монголија, док су интерес показали Сингапур, Пакистан, Израел, Индија, Кина, Тунис и низ других земаља.

С обзиром на такву слику, САД и Велика Британија су – према Кршљаниновој анализи – већ кренуле у заокрет и прилагођавање, „јер им је систем глобалне олигархијске диктатуре пропао, па се може десити да највећи губитник буде ЕУ у досадашњем облику и да буде одбачена као својевремено СФРЈ – као непотребно средство којим је Вашингтон некада парирао СССР-у, а данас Великој Евроазији није у стању“.

Излагања су пратила тон закључака из зборника, које је протумачио Зоран Милошевић :

„Опасност од европеизације Србије је почела још у вријеме када су се српске земље добивши независност од Турске, преобразиле у филијале „европских” демократија, те је и данашња реалност то да је европеизам растакање културних особености. Чињеница је да постоји балкански језички савез који омогућава да се о њему говори као о ареалу посебне цивилизације, да балканске земље нису дио европског мјеста развоја и одатле проистиче неприродност уласка тих земаља у ЕУ и НАТО. У ЕУ су тачно оне земље (од изласка Британије) које су чиниле Хитлеров савез приликом нпада на СССР, укључујући пук који је ратовао на територији данашње Доњецке Народне Републике, а који је послала НДХ“

„Западу је стало да Србију распарча и да је као политички неорганизован простор прикључи НАТО. У том правцу су усмјерени и актуелни бриселски споразуми и војни споразуми Србије и НАТО-а. Циљеви и перспективе евроатлантизма су у суштинској колизији са српским цивилизацијским идентитетом и геополитичким интересима, те прокламовани безалтернативни пут Србије представља странпутицу. Истовремено, неоевроазијска интеграција много више одговара српским интересима јер није антисрпски настројена, у економском је успону и дио је Православне цивилизације.“

Србија ће убрзо имати прилике да начини кораке у добром правцу, будући да је Денис Кузнедењев најавио да ће у Петрограду 26. децембра бити самит шефова држава Евроазијског савеза, који је, како је истакао, „отворен за све”. Подсјетио је да Србија већ има споразум о слободној трговини са РФ, али да се ради на томе да се режим слободне трговине подигне на ниво Евроазијског савеза.

На скупу је истакнуто да је прикључење Евроазији тема и за 27 земаља које чине ЕУ. Јер, како је то оцијенио Владимир Кршљанин, простор „од Лисабона до Владивостока” све ређе се назива „Велика Европа”, а све чешће „Велика Евроазија”, која је била и главна тема овогодишњег Економског форума у Санкт Петербургу и самита Г-20 у Кини.

Промоција књиге је почела минутом ћутања за амбасадора Андреја Карлова, кога је у Анкари убио исламски терориста дејствујући као продужена рука Запада.

Факти/Диана Милошевић

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*