Николај Лугански, народни умјетник Русије

БЕМУС: Овакав ријалити смо коначно дочекали

За Принцип пише: Наташа Шпачек

Вечерас неко није гледао телевизију, као и многих вечери до сада. Вечерас је био празник за уши за све оне који воле умјетност и клавир. 47-ми Бемус, на радост свих нас, и наступ чувеног Николаја Луганског, народног умјетника Русије, пред крцатом салом КНУ-а, уз остављање младих нараштаја напољу, јер нису имали за карту, иако су све и продате.

У сали попуњеној до задњег мјеста, они жељни егзибиција узалуд су дошли јер их је дочекао дух бечких салона и навике испијања чаја, уз покоји срамежљиви поглед младих дама, у првом дијелу концерта. Шуберт и Франк су приказани у духу добре пијанистичке традиције, и квалитетног укуса. Шубертова Емпромптиа нас је очарала. Његова соло-пјесма је извирала на сваком кораку. Велики пијаниста се огледа у савршеном пиану, и палети истог, што је Лугански и приказао. Утисак перфекционистичког односа ка тону, као резултат непходног преиспитивања сваког пијанисте који ради на себи, прекидала је госпођа из првих редова, која, упркос оштрим погледима Луганског, није испуштала телефон из руку, као и упорно кашљање свих оних који су несебично учинили да ће већи број људи сутра остати код куће.

Одабир репертоара у другом дијелу концерта показао нам је поштовање и инклинацију умјетника ка композиторима из његове домовине. Рахмањинов и Чајковски. Да ли случајно или, чини се, са намјером, Лугански је одабрао Велику сонату. Тако ријетко уживо извођена, соната је показала и зашто – Лугански је својом раскошном лепезом пијанистичких адута евоцирао читав опус композитора. Слушајући сонату чули смо “Годишња доба”, симфоније и клавирски концерт Чајковског. Понекад се чинило да је клавир мали да покаже сву моћ генија композитора. Али то није умањило утисак и духовну надоградњу свих присутних, јер се цијела сала дигла на ноге, уз скандирање и овације. И поново Руси за три биса – Николај Капустин и Николај Медтнер.

Након овакве квалитетне вечери остаје нам да се надамо да ће и домаћа сцена прославити достојно 175 година рођења П.И.Чајковског. Композитора који је извјестан број народних српских пјесама уткао у своје композиције, и који је написао у част српског народа “Српско-руски” марш (познат нам данас као “Словенски марш”). А Вама свима желим коју карту више, следећи пут.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*