Нацрт тајног пројекта "Статус-6"

АСИМЕТРИЧНИ ОДГОВОР: Тајни пројекат „Статус-6“ леди крв у жилама стратезима Пентагона

Од првог дана у којем је свијет закорачио у атомско доба, нуклеарном оружју су одређене двије мете – војне и оне у градовима, односно индустрији. Овако „Вашингтон пост“ почиње текст о новом руском подводном нуклеарном дрону који је очигледно забринуо војне кругове у Америци.

За ново оружје се први пут у јавности чуло када се Владимир Путин, руски предсједник, састао са војним командантима у Сочију у новембру, а на телевизијском снимку тог догађаја приказана страна документа коришћеног на брифингу. Кремљ је касније објавио да снимак на којем се види наслов „Океански систем за више намена ‘Статус-6′“ није требало да буде приказан и ТВ прилог је обрисан, али је до тада већ постао виралан на интернету, подсјећа лист.

Претпоставља се да Русија гради тактичко нуклеарно оружје које је могуће унијети у луку и нуклеарном експлозијом изазвати разарање, као и плимски талас. Могло би да се користи за напад на војну мету, као што је подморница, или поморска база, али би удар могао да буде изведен и на градове и индустрију.

Према постојећим доказима, мисија предложеног система јесте: „Уништавање битних компоненти противникове економије у приобалном дијелу и изазивање неподношљиве штете територији те државе стварањем зона контаминираних радијацијом у којима на дужи период не би било могуће војне, економске или друге активности”. Не постоје споразуми о контроли наоружања који би ово зауставили; мање тактичко нуклеарно наоружање никада није ограничено ниједним споразумом. А тачно је да САД, Русија и Кина подједнако раде на модернизацији нуклеарних и конвенционалних снага.

Руски дрон који се сада налази у нацртној фази могао би да одржава Путинову често помињану жељу да узврати на антиракетни балистички систем САД асиметричним оружјем. Ако је тако, ово је посебно опасан избор. Он би могао да прошири пријетњу од нуклеарног наоружања на једно потпуно ново подручје.

Једини пут када је нуклеарно оружје употријебљено у рату било је онда када су га САД искористиле у нападима на градове Хирошиму и Нагасаки. У Хладном рату који је услиједио између САД и СССР-а, већина стратешког нуклеарног оружја на интерконтиненталним балистичким ракетама као дефинисане мете имала је војне циљеве, познате као „супротстављена страна“, док је мањи број циљао градове и индустрију. Али могућност уништавања градова понајвише је заокупљала пажњу јавности у складу са концептом застрашивања познатом као „осигурано заједничко уништење“, по којем су се две суперсиле стале једна наспрам друге с откоченим пиштољима.

Атомска бомба којом би био уништен град одувијек је изазивала огроман страх. На срећу, у последње двије деценије, ове огромне залихе знатно су умањене. Па зашто би онда неко желио да се врати у еру страха од нуклеарног наоружања, пита се Вашингтон пост.

Агенције

Један коментар

  1. UNISTITI AMERIKU!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*