Православна академија на Криту

АМФИЛОХИЈЕ УПОРАН КАО ВАРТОЛОМЕЈ: Историјски значајно да Патријарх и Епископи СПЦ дођу на Крит

До Православне академије на Криту, недалеко од града Хања, гдје би у понедељак требало да почне засиједање Светог и великог сабора, могло се стићи само заобилазним путем. Улица која води до академије затворена је због асфалтирања. И у самој згради Православне академије, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, смјештеној на свега неколико стотина метара од мора, припреме за сабор су у пуном јеку.

Штампају се акредитације, припремају материјали, а иза затворених врата већ неколико дана засиједа комисија сачињена од архијереја, представника десет православних помјесних цркава, који раде на нацрту текста поруке Светог и великог сабора. Међу многобројним особљем и волонтерима, влада ужурбаност, она која обично прати завршницу припрема великих скупова. За њих, очигледно, нема дилеме да ли ће сабор бити одржан.

А управо то питање наметнуло се у јавности, али и у појединим црквеним круговима после одлуке најмногољудније православне цркве, руске, да и она откаже своје учешће на сабору. Tако се свега неколико дана пред одржавање Светог и великог сабора, умјесто сведочења православног јединства, што је био један од основних циљева овог историјског скупа, засиједање на Криту претворило у одмјеравање снага Московске и Васељенске патријаршије у којем ниједна страна, за сада, нема намјеру да попусти. Упркос томе што је неучествовањем и само једне, а камоли четири православне помјесне цркве, јасно да се сабор не може звати свеправославним и да његове одлуке тешко могу да важе за чланове цркава које нису на њему ни биле присутне, Васељенска патријаршија не показује намјеру да одустане од њега. Аргументи су да су готово сви документи потписани од поглавара свих 14 цркава, да је заједнички одлучено о датуму и мјесту одржавања, као и да се сабор припремао пет деценија. С друге стране, руска црква, сматра да још није постигнуто неопходно једногласје и јединство међу православним црквама, а одлуке сабора доносе се искључиво консензусом. Слично мишљење дијеле и бугарска и грузијска црква, затим Антиохијска Патријаршија, али и Српска православна црква, која једина од набројаних још није објавила да неће учествовати на Сабору.

О томе би требало да се разговара на данашњој сједници Светог архијерејског Синода СПЦ. На сједницу су позвани сви архијереји са простора бивше Југославије, а своје мишљење доставиће и неки од оних чије су епархије у Европи, САД, Аустралији. Српска црква, међутим, већ има свог представника на Криту – митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он учествује у раду комисије која припрема поруку Светог и великог сабора. У разговору за ”Политику” митрополит Амфилохије објашњава да ће ова порука вјероватно бити усвојена на крају засиједања и да је она упућена цијелом свијету.

„То је јеванђељска порука у којој се исповиједа вјера цркве, говори се и у односу цркве према самом сабору и саборности која је у њеној природи. У поруци су садржани и неки од предлога српске цркве, попут онога да осим два васељенска сабора и остали сабори до 19. вијека добију васељенски значај. Исто тако, укључено је и оно што је наша црква тражила да се констатује да су 14 аутокефалних цркава свеправославно признате“ – каже митрополит Амфилохије.

Он наводи и да је из разговора са архијерејима који учествују у раду комисије стекао утисак да постоји добра воља да се усвоји и предлог СПЦ да засиједање на Криту буде прва сесија сабора који би се наставио евентуално идуће године. Али, наглашава да одлуку о томе може донијети само сабор када почне засиједање.

„Сви очекују да ће наша црква доћи на засиједање и сматрају да је то историјска улога српске цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег патријарха и епископа и учешће наше цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу цркву већ и за свеукупно православље“ – наглашава митрополит Амфилохије.

Српска Православна Црква

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*