Илустрација

Америчка „олуја“ у Македонији

Оно што досад није успјело Европској унији изгледа да је успјело Американцима. Скопље би напокон могло да у децембру ове године изађе на изборе.

Ако се све карте поклопе, Македонија би могла у децембру напокон да изађе на ванредне парламентарне изборе. Политичка криза која дуже од двије године траје у овој земљи готово да ју је довела у стање коме. Четири највеће политичке партије у Македонији поново су постигле договор о решењу политичке кризе, и то после састанка представника странака-потписница фамозног Споразума из Пржина. Ову „добру вијест“ саопштио је амерички амбасадор у тој земљи Џес Бејли.

Нови договор и децембарски датум за изборе требало би да до краја августа потврде четири македонске странке — ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ и албанске странке ДУИ и ДПА.

Да ли чињеница да је Америка, а не ЕУ, македонске политичке опоненте „удружила“ у најновијем договору има већу тежину или Македонију чека још један неуспјех, за Спутњик коментарише Данко Малески, професор међународног права из Скопља.

„Мислим да се чињеница да је ову вијест објелоданио амерички амбасадор свакако може третирати много озбиљније. Америка и ЕУ координирају своја дејства за решавање македонске кризе, али европски утицај је мјешовит, и има више ставова, док се амерички пројектује из једног центра, па је увијек снажнији. Зато мислим да то што га је амерички амбасадор објавио најновији договор чини озбиљнијим и тежим од претходних“, вјерује саговорник Спутњика.

Он се слаже да је у питању добра вијест за Македонију, али у исто вријеме страхује да ће се мало тога промијенити.

„Македонија се већ дуго налази у политички нејасној ситуацији и заиста је потребно да се народ изјасни на легитимним и поштеним изборима. У том смислу ово охрабрује, али остаје да се види да ли ће се македонске партије заиста овога пута сагласити око бирачких спискова и свега осталог што је договорено“, каже Малески.

Саговорник Спутњика се међутим прибојава да ће питања која су и започела ову политичку кризу у Македонији, а која је поставио опозициони лидер Зоран Зајев, лидер СДСМ-а, о злоупотреби власти високих функционера из владајуће структуре Николе Груевског ВМРО-ДПМНЕ, остати да висе у ваздуху као неријешена.

„Неопходно је утврђивање истине и отварање пута правде за разрешење ових спорних питања. Ако се то не деси, суштински криза неће бити ријешена ни на наредним изборима, јер је то питање функционисања правне државе у Македонији“, истиче он.

Лично, Малески не вјерује да ће било која од ових политичких афера добити свој епилог, иако рад Специјалног јавног тужилаштва ове државе надгледају представници међународне заједнице.

„Битно је да ова институција утврди чињенице. Не би било добро да се они који су означени као носиоци афера појаве у изборном процесу јер би то додатно закомпликовало ситуацију“, истиче професор Малески.

Новом споразуму македонских странака обрадовао се и комесар ЕУ за проширење и добросусједску политику ЕУ Јоханес Хан, који је договор назвао важним кораком ка решењу политичке кризе у Македонији.

„Добре вијести из Македоније — политичке партије су постигле договор о отвореним питањима“, написао је он на Твитеру.

Да ли ће Америка успјети да уради оно што није успјела ЕУ, и колико ће се то одразити на политику коју ће убудуће водити ова балканска држава, питање је на које није лако одговорити. Ако је мијешање Америке у питање Македоније само наставак њихове политике подршке македонској опозицији, у намјери да ублажи наводни руски утицај у овој држави, криза у Македонији би могла да се после избора само продуби. Другим ријечима, ако би Македонија остала под патронатом Америке и после избора, односно ако би побиједиле структуре које она подржава, онда би Америка добила још једну сигурну територију у овој регији.

Спутњик

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*