Илустрација

АЛЕКСИЋ: Лов на Републику Српску

  • Иако су монструозну резолуцију Лондона у Савету безбедности УН зауставили из Москве, а Вучићеву главу (не и наочари) у Сребреници спасили полицајци Републике Српске, лекције о овим догађајима у јавности деле Американци
  • Тако ће у Карађорђеву о миру, напретку региона и будућности говорити политичари, који покушавају да се што више додворе дречаво одевеном Ујка Сему
  • Због свега овога, Срби не смеју да верују Западу. Жртвовање Републике Српске неће ојачати позицију Београда, оно ће је вишеструко и непоправљиво ослабити, а онда ће следити нове уцене и територијални уступци све слабије нације
Пише: Борис Алексић

Омиљено Брозово ловиште – Карађорђево у којем је бивши аустроугарски каплар са жаром ловио везане, или омамљене животиње, ускоро ће угостити чланове Председништва БиХ. Младен Иванић, Драган Човић и Бакир Изетбеговић би требали да стигну у Србији, на позив њеног премијера како би “унапредили односе у региону”. Ипак судећи по порукама из Вашингтона и Брисела на њиховом нишану ће се наћи Република Српска и Милорад Додик.

Посета је планирана одмах после покушаја Запада да преко енглеске резолуције о Сребреници фалсификује историју и Србима пришије етикету геноцидног народа и у светлу напада на Александар Вучића приликом његове посете Поточарима. Иако су монструозну резолуцију Лондона у Савету безбедности УН зауставили из Москве, а Вучићеву главу (не и наочари) у Сребреници спасили полицајци Републике Српске, лекције о овим догађајима у јавности деле Американци. Мајкл Кирби амбасадор Сједињених дражава (у Кирбиленду) је овим поводом у јавности наступио као гатара помињући у скоро свакој реченици “будућност”. Он посету чланова Председништва БиХ препознаје као “добру вест и пример како регион треба да гледа у будућност.” За њега је каменовање Вучића у Сребреници ипак само “несрећан догађај” који не сме да спречи поглед у напред и сагледавање шире слике. А та шира слика је позната – злочини над Србима не постоје, постоје само наводна српска недела због којих српски народ треба заувек да испашта. „Мислим да је посета још један пример тог гледања у будућност и због тога ми је драго да се то дешава”, истакао је Кирби, додајући да ће „Србији, БиХ, Хрватској, Косову и свим земљама региона” бити боље уколико успеју да превазиђу оно што се дешавало деведесетих година и (наравно) крену ка бољој будућности. Кирбијеву визију Балкана са НАТО креатурама на КиМ нико не сме да дводи у питање. Комадање Србије је за сваку похвалу и добро за будућност али неуспела БиХ мора остати јединствена.  Међутим и када је Кирби покрио своју кристалну куглу платном која невероватно личи на знамење британске Источноиндијске компаније (застава САД) у ушима Срба су и даље одзвањале претеће речи највиших функционера са којима се Вучић сусрео прошлог месеца у Вашингтону. Тада смо од окупаторових медијских полуга у Србији обавештени да је у главном граду САД од лидера напрењака тражено да одмах после издаје КиМ започне са разарањем Републике Српске и подржи фактички унитарну БиХ. То потврђују и речи Данијела Сервера, познатог “стручњака” америчке обавештајне заједнице. “Употреба руског вета у Савету безбедности на британску резолуцију о Сребреници није конзистентна са јасном проевропском поруком коју је премијер Вучић послао у Вашингтону. Да би односи између Србије и Босне и Херцеговине могли да се релаксирају, током посете Председништва БиХ Београду премијер Вучић би требало врло јасно да саопшти да је саговорник Београда Сарајево и да би и босански Срби требало да гледају у Сарајево као у свој главни град“, поручује Сервер. Нема проблема Јенкији ви само наручите шта треба да се ради и супер – Вучко креће у акцију.

Тако ће у Карађорђеву о миру, напретку региона и будућности говорити политичари, који покушавају да се што више додворе дречаво одевеном Ујка Сему. Ма да им неко то затражи, они би навукли и црвено бели стезник “Капетана Америке” па би и тако показали своју лојалност. Ево премијер преко “Гласа Америке” хвали Вашингтон као центар света.

Милорад Додик покушава (поново) да се одбрани референдумом. Суд и тужилаштво БиХ већ годинама тероришу српски народ док у исто време ослобађају или уопште не дирају муслиманске и хрватске злочинце. Наравно босанско правосуђе као и шиптарско дела искључиво по упутствима из Вашингтона. У њему већ дуже времена стоји и досије “Милорад Додик”. На сличан начин Јенкији оперишу и у другим земљама “региона”.

Међутим Скупштина РС је одлучила већином гласова да стане украј самовољи Дивљег Запада у правосуђу. Она је већином гласова усвојила одлуку о одржавању референдума. Уколико се одржи, на њему ће грађани РС одговарати на питање:  „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору РС?“ Одговор је познат унапред. Референдум би требао да буде први корак у враћању надлежности које Српској припадају по Дејтонском споразуму, а које западна агентура у БиХ предано одузима годинама уназад (уз подршку палих српских политичара). Овај процес може да доведе и до обнове Војске РС, те самим тим и до удаљавања БиХ од НАТО пакта, па се због тога упалио панични аларм у Сједињеним државама.

Иначе правосудни систем БиХ за потребе Северноатлантског савеза већ увелико краде имовину РС. Тако је Суд БиХ недавно донео пресуду према којој се Српској, на територији општине Хан Пијесак (ратна команда Војске РС) одузимају некретнине и земљиште површине 11.000 метара квадратних, односно војни полигон. Шта НАТО пожели у БиХ он једноставно присвоји милом или силом. Зато у вези референдума Амбасада САД у БиХ и високи представник међународне заједнице у БиХ оштро упозоравају Српску и Додика. У америчкој амбасади наводе да је изјашњење народа спремног да се бори за права гарантована Дејтонским споразумом “претња за безбедност, стабилност и просперитет БиХ” и најављују „одговор“ на потезе власти у Бањалуци. За Џорџа Тенета док је обављао функцију шефа ЦИА-е, Ратко Младић је био већа опасност по безбедност САД од Бин Ладена. После ове Тенетове изјаве уследили су терористички напади на Њујорк и Вашингтон (11. септембар) који су организовани делом преко Муслиманско-хрватске федерације и делом преко Изетбеговићеве мисије у УН-у. Изгледа да је и данас измучена Српска већа “опасност” за безбедност Сједињених држава од нпр. “Исламске државе”. Ипак ово је и логично када се зна да амерички “агенти хаоса” за остварење својих циљева користе Ал каиду 1.0 и Исламску државу (Ал каиду 2.0). „Сада је на руководству РС да се определи или за напредак или за политичку и економску изолацију“, прете из Амбасаде САД.

Уместо да стане у одбрану Српске и супротстави се ултиматуму Вашингтона, Вучић чију су главу у Поточарима спасили полицајци РС, убеђује Додика да се одрекне референдума. У интервјуу који је дао новинару Политике познатом по надимку “Процес” (новинар је грешком чувено Кафкино дело приписао Камију) Вучић поручује: “Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у Босни и Херцеговини. Видели сте да сам замолио нашег пријатеља Милорада Додика да још једанпут размотри своју одлуку о референдуму. Иако разумем његове аргументе, цена је сувише висока”. Истом приликом Вучић похваљује Била Клинтона који је извршио агресију на РСК, РС и СРЈ и режирао Сребреницу и чија злочиначка стратегија и данас прети српском народу у целини. “Процесу” који својим удворичким односом изгледа покушава да заузме место Драгана Вучићевића, није ништа засметало. А свако би приметио нето чудно у ситуацији у којој неко са места високог функционера Србије хвали масовног убицу Клинтона и позива Републику Српску на предају. Ипак, можда је овај потез премијера део његовог епохалног плана чији је циљ додворавање породици Клинтон.

Рецимо прво да никаквог “пријатељства” између Додика и Вучића нема. Они су непријатељи што показује и нпр. чињеница да је председник РС одликовао генерал потпуковника Леонида Решетњикова на Видовдан (крсна слава Војске РС) пошто је овај месец дана раније, сасвим оправдано упозорио да са Вучићем “компактно” раде представници западних обавештајних служби. Такође лидер напредњака због наводне “високе цене” оставља Српску да се бори сама. “Висока цена” је уствари изговор за кукавичлук Вучића неспремног да зарад свог народа преузме било какав ризик, али зато готовог да за потребе додворавања Западу подметне главу, где паметан не би поставио ногу. Ништа чудно јер је Вучић одбио да зарад Републике Српске у име владе која води спољну политику заузме јасан став против енглеске резолуције о Сребреници и затражи руски вето. Тиме је јасно показао да у Србији заступа интересе Лондона и Вашингтона. На сву срећу Републици Српској је у помоћ поново притекла Русија. Поводом најављеног референдума Амбасада Русије у БиХ је истакла да је то унутрашње питање РС. „Не само различите политичке снаге већ и многи представници међународне заједнице признају неефикасност правосудног система у БиХ. Неопходно је превазићи разлоге проблема, а не усмеравати све снаге за борбу против њихових видљивих последица. Забринутост српске заједнице у БиХ остаје без одговора“, саопштено је из Амбасаде Русије.

Уколико се још једном вратимо на интервју А. Вучића дат “Процесу” приметићемо како напредњак говори о миру и стабилности као најважнијем циљу. Нико нормалан не би могао да се супротстави борби за ове принципе, али уколико главни генератор рата у свету САД/ЕУ/НАТО уништава Републику Српску онда овде нема говора о миру, напротив ради се о потпаљивању сукоба. Вучић то одлично зна али изгледа очекује титулу “гаранта мира и стабилности на Балкану”. Сетимо се да је ово звање на кратко понео и Слободан Милошевић након издаје РСК. Тада је Београд можда мислио да је могућ договор са превртљивим Западом, те да ће Дејтонски споразум зауставити рат у бившој Југославији, како су и обећали у Вашингтону. Испоставило се да је то само био предах на путу ка СРЈ. Због свега овога, Срби не смеју да верују Западу. Жртвовање Републике Српске неће ојачати позицију Београда, оно ће је вишеструко и непоправљиво ослабити, а онда ће следити нове уцене и територијални уступци све слабије нације. Уместо овог пута Србија мора да изабере правац одбране Српске, заједничког удаљавања од злочиначког НАТО пакта и сарадње са јединим савезником међу великим силама – Русијом.

www.fsksrb.ru

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*